Просветни гласник

270

ПГЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИЕА

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИИА НА ПРА1(ТИЧ1\ИМ УЧИТЕ«ЉСКИМ ИРЕДАВАЊИМА У НЕГОТИНУ држао ^Кив, Ј1. Ј )имић

(СВРШЕТАК)

11РВА ВРСТА Према томе на какве се гласове свршују корени, којн су у овој врсти у исти мах и основе начина неодређеног, деле се глаголи ове врсте у седам раздела. I Раздео У први раздео иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује сугласницима д иди т. Образац а. Основа врем. садашпег: плсте Време садашње Јед. илете-м Мн. плете-мо плете-ш плете-те плете— плету Време пређ. трајно. Јед. плетијах— плетах Мн. плетијасмо - нлетасмо нлетиј аше—ц леташе плетиј асте—плетасте плетијаше—плеташе плетијаху— плетаху. Заиов. начин. Јед. 1. — Мн. 1. плетимо 2. плети 2. плетите -- з. Прилог вр. садашњег : нлетући Придев трини: плете-н, плете-на, нлете-но. б. Основа начина неодређеног илет Начин неодређени: плести (илет-ти). Време иреЈ). тренутно. Јед. плет-о-х Мн. плет-о-с-мо плет-е— плет-о-с-те плет-е— плет-о-ш-еПрилог вр. ирошлог: плетавши, нлетав. Придев ирошасти: пле-о, пле-ла, нле-ло. Особености а. Глагол јести има време садашње по обрасцу од оспове једе; али га нма и од основе без наставка е, добијајући личне наставке на сами корен. Тако бнва иреме садашње: Једнина. Множина. јед-м = јем-м =јемм = јем јед-мо == јеммо = јемо јеш јете јб- јед-о-н =једж = једу ^ јужном дијалекту: пјем, ијеш, ије; ијемо, ијете, ију.

Вр. пређ. трајно има по обрасцу: једах , једаше, једасмо и т. д., а има га и : једе-ах = једћ-ах = једиј-ах = једБ -ј-ах = јед -ј-ах = јеђах , јеђаше , јеђаше; јеђасмо, јеђасте, јеђаху. б. Глаголу иасти основа вр. садашњег постаје насгавком не^ те има вр. садашње: падне-м, падне-ш, падне—, падне-мо, падне-те, падну, — нач. заповедни: падни, паднимо, падните. Према такој осиови има и ирилог прошлог времена: наднувши. в. Глаголима сести и срести, основа вр. садашњег ностаје и наставком е и наставком не, те вмају: Вр. сад. седем, сретем — седнем, сретнем и т. д. Нач. зап. седи, срети — седни, сретни и т. д. II Раздео У други раздео иду глаголи, којима се основа начана неодређеног свршује сугласницима з иди с. Образац Основа вр. садашњег: тресе Време садашње Јед. тресе-м тресе-ш тресе Врсме аређ. трајно Јед. тресијах — тресах тресијаше — тресаше тресијаше — тресаше Заиов. начин. Јед. 1. 2. треси 3. Прилог сад. времена: тресући. Придев трини: тресе-н, тресе-на, тресе-но. Наиомена. По неки говоре и пишу: трешен, спашен, донешен, вежен, навежен и т. д. То је са свим погрешно. Основе од којих ти облици постају јесу: тресе, сиасе, донесе, везе. А пошто нико не каже: трешем, спашем, донешем, вежем и т. д., то нема разлога нп да се каже: трешен и т. д. Особепости а. Од корена нес данас имају само сложени глаголи. Ти глаголи имају правилне основе и облике од

Мн. тресе-мо тресе-те тресу. Мн. тресијасмо — тресасмо тресијасте — тресасте тресијаху — тресаху. Мн. 1. треси-мо 2. треси-те о. —