Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 243

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНАК С1Д1 9. Марта 1883. у Београду. Били су : председник Д. Нешић ; потпредседник Ј. Пецић ; редовни чланови : Лзуб. Клерић, арх. Н. Дучић, др. В. Бакић, арх. Нестор, М. Зечевић, Драг. -Јовановић, др. Л. Стевановић, Ст. Д. Поповић ; ванредни чланови: Св. Вуловић, Јован Ђорђевић, Ђ. Козарац, Ж. Симић и П. Никетић. Привремени пословоН др. Ник. Ј. Петровић. I Прочитан је записник 150. састанка. Прима се. II Привремени пословођ реФерише да је г. Т. Богдановић захтеиао што пре да му се прегледа његов „Присподобни земљопис." Услед тога позват је био г. В. Карић, проФесор . као други реФерент, да пошље Просветном Савету своје мишљење о том делу. Г. Карић саопштио је, да је он, докле је још био члан Главног Просветног Савета, изјавио, да не може ирегледати поменуто дело с тога, што је он баш у то доба писао свој земљопис за средње школе, а из тих разлога немогуће му је и сада га оцењивати. У исто доба пословођ јавља да има о том делу опширан реФерат од Јов. 'Борђевића. Услед тога , а по предлогу Ј. Пецића, са свима против једног гласа одлучено је: да се прочита реФерат Јов. Ђорђевића , па ће се после видети: може ли се по њему донети одлука о „Присподобном Земљопису"илиће требати дело дати још једном реФеренту. За тим је прочитан овај реФерат Јов. 'Борђевића о „Присподобном Земљопису:" „Главном Просветном Савету Према нисму Главног Просветног Савета од 17. децембра 1881. СБр. 115. част ми је уз повратак рукописа „Присаодобни (уиоредни) Земљоаис" од г. Тасе Богдановића о истом делу поднети овај извештај: Рукопис овај износи 133 табака, што би дало књигу од 3 )—35 штампаних табака. Оволика књига била би сувише велика за школски учебник у нашим средњим школама, где се геограФија само у нижим разредима предаје. Али с погледом на то, да је наша геограФска књижевност и сувише оскудна, па да се и оно неколико геограФСких дела, што се у нашој књижевности налазе, тешко или никако више пабавити не могу, прека би потреба била , да што скорије добијемо ново геограФСКо дело , које ако због своје величине и не

би могло поднети за школски учебник , ипак би бо.гатијим садржајем могло послуасити као помоћна књига за старије ученике . за учитеље основних школз, а и за све остале, који би се у овој науци радо вежбали, а само српским језиком владају. Читајући горњи рукопис имао сам ову сад споменуту потребу у виду. Да видимо , да ли ће дело то задовољити исту потребу п у колико. После кратког увода, у ком математички и физички земљопис не заузима ни пуних осам табака, дело се ово поглавито састоји из топско-политичког земљониса, у ком је Аустралија заступљена са 4, АФрика са 10, Азија и Америка са по 12, а Европа сама са 95 табака. У Европи је најбоље заступљено балканско нолострво (21 табак), а на овоме Србија, која сама заузима скоро половину оиог простора. За балканским полострвом иду Аустроугарска са 11, Немачка са 9, Русија и Француск^, са по 5, Енглеска и Италија са по 4 табака и т. д. Из овога се види, да је сразмера , у којој је писац поједине земљине делове и у њима поједине државе описивао, доста добра и према нашим приликама и потребама удешена. Материјала има свуда довољно; особито је опшнрно израђен део оро-и хидрограФски; статистички нодаци црпени су скоро свуда из најновијих извора, а пред свим деловима света и нред неким појединим државама додат је и кратки историјски преглед. Због ових добрих страна желети би било , да се ово дело прими и као помоћна књига о државном трошку печата. Тиме би била попуњена велика празнина у нашој геограФСкој књижевности. Али уноредо са поменутим добрим има ово дело и слабих страна, због којих се овако као што је, не би никако могло у штампу дати. Главна м.у је мана језик, којим се писац служи и који је препун онаких речи, облика, реченида, каквих у нашој књижевности никако нема. Уз то је и сам стил на више места неудесан Тако н. пр. на таб. 10_ стр. 1. стоји: „што се не може нити узети"; — на таб. 12. стр. -. „Азију ћемо иоделити у четирима странама света"; - на таб. 19. стр. 2. „Мека се зове „Мати Градова"; али ваљда не с тога, што је леаа; то није, него с тога, што је ту родно место Мухамедово."; — на таб. 20. стр. 3. „црква узашашКа Христова" ; -- на таб. 22. стр. 1. „ Америка лежеКа само наједној иолутци замаљској, оточна је земља" и мало даље „својим положајум и аротегнуЛем "; - на таб. 36. стр. 4. , иронашашКи ,м и и открићима; — „ иризг