Просветни гласник

предавања

ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Мн. жеге-ах-мо ^жег^ћасмо = жеж г ћасмо = жежаасмо = ::сежасмо жеге-ах-те — жег4асте = жеж^ћасте = жежаасте = жежасте жеге-ах-о-нт = жигћахол; = желгћахл. = жежаахж = жежаху Или : Јед. жеге-ах = жег&-ах=жеги-ах — жези-ах= жезпјах жеге-ах-е = жег г ]:»-аше= жеги-аше= жези-аше= = жезијаше жеге-ах-е = жегћ-аше =жеги-аше= жези-аше = =жезијаше Мн. жеге-ах-мо = жег г ћ-асмо= жеги-асмо =жези-асмо =жезијасмо жегеах-те = жег г ћ-асте = жеги-асте =жези-асте =жезијасте жеге-ах-о-н т = жег^-ахж = жеги-ахљ =жези-аху = жезијаху. Зааоведни начин Јед. 1 2. жеге-и = жег г ћ = жеги = жези 3. Мн. 1. жеге-и-мо = жегћ-мо =жеги-мо = жезимо 2. жеге-и-те = жегћ-те = жеги-те = жезите. 3. Прилог сад. времена: жеге-нт-ј-и=жегонтји=жегжтји = жегући Придев трини : жеге-н= жеже-н, жеже-на., жеже-но б. Оенова начина неодређеног: жег. Начин неодређени : жег-ти = жећи Вр. иређ. трајно Јед. жег-о-х =жегох Мн. жег-о-х-мо = жегосмо жег-е-х-с=жеже жег-о х-те =жегосте жег-е-х-т=жеже жег-о-х-е-н =жегоше Прилог вр. ирошлог: жег-а-вши, жег-а-в Придев ирошасти : жег-а-о, жег-ла, жег-ло. Наиомена. Неки говоре и пишу : жежу , жежи ; течу, сечу, сечи ; вршу, врши, место : жегу, теку, с, ку, врху, жези, сеци. врси и т. д. То је погрешно. Особености а. У гдагода од основе врх говори се данас начин неодређени вр Ли, али се говори и врећи, врићи, вријећи. Ово друго с тога, што се р из корена у старије доба у основи снажило у р^. То је бивало само у начину неодређеном. б. Гдагола моћи пређ. трајно време гласи само ; могах, могаше, могаше, могасмо, могасте, могаху. Глаголу моКи и сложеном са уз врво лице сад. вр. у једнини гласи : моге-м = могом = могж = могу; узмогу.

в. Глаголима ре~ћи, ле&и, иомоКи основа врем. садашњег постаје наставком е и онда имају облике од не по обрасцу : речем, лежем, поможем, — реку, легу помогу ; реци, лези, помози и т. д., — а постаје им н наставком не теимајуи: рекнем, легнем, помогнем - рекну, легну, помогну; рекни, легни, номогни итд. Глаголима занемоЛи и иотиомоКи основа вр. садашњег постаје само наставком не те имају само : занемогнем, потпомогнем и т. д. занемогни, потпомогни итд. г. Глаголи врЛи и иобеКи време садашње имају само од основе постале наставком не : вргнем, побегнем итд. А начин заиоведни имају и од основе постале насгавком е: врзи, побези итд., а и од основе постале наставком не : вргни, побегни и т. д. Овим глаголима се и начин неодређени говори од основе постале наставком ну , вргнути, нобегнути. Према томе онај први има и трпни придев: вргнут, вргнута, вргнуто. д. Глаголима : дићи (диг), стићи (стиг), улећи (лег) запрећи (прег) досећи (сег), клећи (клек), клићи (клик), маћи (макј, нићи (ник), црћи (црк), навићи, обићи (вик), улећи се, прислећи (декј, замрћи, омрћи (мрк), замући се, умућп (мук) таћи, дотаћи (так), и још и други сложени од ових основа имају и време садашње и начин заповедни само од основе постале наставком не : дигнем, стигнем, улегнем, никнем, дотакнем, итд.— дигни, стигни, удегни, никни, дотакни итд. У њих се каткад и начин неодређени говори од основе посгаде наставком ну ; днгнути, стигнути, итд, Па од та.ке основе имају и трпни придев: дигпут, стигнут, макнут и т. д. V Раздео У пети раздео иду гдаголи, којима се основа начина неодређеног свршује сугдасницима н и м. Пред овим сугласницима биди су некад самогласници б и т>, па се бм, бји снајадо у носник д, који сада гласи е, а т м, т>м спајало се у носник ж, који сада гласи у. Тако бива почбн-ти = почдтп = почети ; жвн-ти=жлти = жети; нрожвм-ти = прождти — прожети ; уз -Бм -ти = уздти = узетн ; — на-д г Бм -ти = паджти — надути. У основи вр. садашњег сугласници н и м удружују се уједан слог с наставком основиним е а б ит> изгубивши глас ишчезли су. Тако бива : почвн-е = почне; узвм-е = узме ; надгм-е = надме и т. д. Образац а. Основа вр. садашњега куне (старо клБне. Овде је л било самогласно. А где год је стари самогдасник л (лб, л г б ) између сугласника, ту <>н данас 1'ласи у).