Просветни гласник

предаван.а пз српског језика

273

Ђр. садашње Јед. куне-м Мн. куне.-мо куне-ш куне-те куне — куну Ђр. ирсђ. трајно Јед. кунијах — куњах Мн. купијасмо — куњасмо кунијаше — куњаше кунијасте — куњасте купијаше — куњаше кунијаху — куњаху. (куне-пх=1;ун - ћ-ах — куни-ј-ах = кун г.јах = кунјах = куњах) Начин заиовсдни Јед. 1 — Мн. 1 кунпмо 2. кунн 3. куните 3. — 3. Прилог сад. времена: кунући. б. Основа начина неодређеног : кле (к.иш = кдл =кде). Начин неодрсђени: клети Ђремс ирсЈј. тренутно Јед. кле-х Мн. кле-с-мо кле— кле-с-те кле— кле-ш-е Прилог времена ирошлог: клешпи, клев. Придев ирошасти: кле-о, кле-ла, кле-ло Придсв трини: кле-т, кле-та, кле-то. Особеностн. а. Глаголу иети кад је сложен основа, вр. садашњег постаје наставком е, те имају од ње облике по обрасцу: проппе-м, пропне-ш; пропни итд. А кад је прост, онда му је основа вр. садашњега иење, те има: пење-м, пење-ш, пење, пење-мо, пење-те, пењу; пењах, пењаше, пењаше, пењасмо, пењасте, пењаху; пењи, пењимо, пењите; пењући. б. Глаголу жети (од основе жбн ) основа вр. садашњег постаје наставком је , те бива жн-ј е = жње. А међу жп може се и уметнути а, те бива и жање Норед облика од основе начина пеодређепог же имају ти облици п као да би основа нач. неодређеног била жњс. Тако бива:

Ђремс еадагињс Јед. жњем — жањем жњеш — жањеш жње — жањб Ђремс иреЈ). трајно Јед. жњах — лсањах жњаше — жањаше жњаше — лсањаше

Мн. жљемо — жањемо жњете лсањете жњу —• Л1а,њу.

Заиоведни начин Јед. 1. 2. жњн — лсањи

Мн. 1. жњимо — лсањимо 2. жњите — жањнте

Мн. жњасмо ■ жњасте жњаху

- жањасмо - жањасте жањаху.

3. — 3. Прилог сад. врсмена : жњући — жањући. Придев трини : жње-в-ен, жњевена, жњевено (наставком ен, ена, ено). Начин неодређени жети — жњети. Ђреме прсђ. тренутно Јед. жех — жњех Мн. жесмо — жњесмо же — жње жбсте ■— жњесте же — жње жеше — жњбше. Прилог ирошлог врсмена : жевши — жњевши Придсв ирошасти : жео, лсела, жело — жњео, жњела, ж.њело. У1 Раздео У овај раздео иду глаголи, којима се основа начина неодређеног свршује којим год самогласником осим р. Образац а. Основа времена садашњега : ви-ј-е Ђр. садашње Јед. вије-м Мн. вије-мо в&је-01 вије-те вије— вију Ђреме ире!ј. трајно Јед. внј&х Мн. внјасмо вијаше вијасте вијаше вијаху Заиоведни начин Јед. 1. — Мн. 1. киј-мо 2. вије-и = ниј'1ј = 2. виј-те вији = виј 4 3. — 3. Прилог сад. врсмена : вијући. Придев трини: вије-н, вије-на, вије-но. б. Основа начина неодређеног : ви. Начин неодређени : вити. Ђремс иређ. трснутно Јед. ви-х Мн. висмо ви— висге ви— више Прилог времсна ирошлог : вивши, вив. Придев ирошасти : вио, вила, вило. Особености а. Глаголу знати основа времена садашњег је знаје ц знаде, те има облике: