Просветни гласник

274

Време еадашње. Јед. знаје-м = знае-м = знаам — знам — знаде-м знаје-ш = знае-ш = знааш= знаш знадеш знаје = знае = знаа = зна — знаде Мн. знајемо = знаемо = знаамо = знамо— знаде-мо знајете = знаете = знаате = знате — знадбте знаје-нт= знај-он = знајж = знају — знаду. Време иређ. трајно. Јед. знаје-ах = знај4-ах = знаја-ах = знах знаје-аше = знај$-а ше= знаја-ше = зпше знаје-аше = знај^-аше = знаја-ше = знаше Мн знаје-асмо = знај-ћ-асмо = знаја-смо = знасмо знаје-асте = знај^ћ-асте = знаја-сте = знасте знаје-аху = знај^-аху = знаја-ху = знхау. и: Јед. знадијах — знадијах = знадвјах = знадјах = знађах знадијаше — знадијаше = знјадваше = знадјаше = зн&ђаше знадијаше — знадијаше = знадвјаше = знадјаше = знађаше Мн. знадијасмо --знадијасмо =знадБ ,јасмо=знадјасмо = знађасмо знадијасте — знадвјасте = знад ћјасте = знадјасте = знађасте. знадијаху — знадијаху = знадвјаху = знадјаху = зн&ђаху. Начин заиоведни. Јед. 1. 2. знаје-и = знај^ћ = знаји = знај — знади 3. Мн. 1. знаје-и-мо = знај^-мо = знаји-мо = знајмо — знадимо. 2. знаје-и-те = зпај'1'.-те = знаји-те = знајте — знадите. 3. прилог вр. садашњсга : знајући. Основа начина неодређеног је овоме глаголу ирема другој основи сад. времена нримила у неким облидима д. Од таке основе има : Пређ. тренутно Јед. знах — знад-о-х Мн. знасмо — знад-о-смо зна — знад-е знасте — знад-о-сте зна —знад-е знаше -- знад-о-ше Кад је овај глагол сложен са ио : иознати има трини иридев од основе начина неодређеног наставком т: позна-т, позната, иознато, а кад је прост паст. нђ на-но од исте основе: зна-п, зна-на, зна-но.

б. Глаголу дати основа је сад. времена дад (без наставка е) и даде (с придодатим корену д). Од прне основе има само садашње време : Јед. Мн. дад-м~дам-м=дамм=дам дад-мо=даммо=дамо даш дате да дад-о-н=дадж = даду Од основе — даде има врелге садашње, начин заповедни и пређашње трајно време : дадбм, дади, дадијах (само овако у пређ. трајном). Прилог времена садашњег нема ; дајуКи је од глагола давати , који иде у пету врсту. Трини придев има од осиове начина неодређеног: = да-н, да-на, да-но, — и д§,-т, да-та, да-то. И овај глагол има пређ. тренутно вр. од основе дад: дадох, даде ит.д. в. Глаголу смети основа вр. садашњега је емеје и смеде. Од основе смеје има време садашње, начин заповедни (ну ретко употребљив) и прилог времена садашњег, те бива: вр. садашње : смеје-м = смеем = смем. Тако и у осталим лицима осии 3. л. мн. у коме бива : смеје-нт = смејо-н = смејљ = смеју ; нач. заиоведни: смеје-и = смеј^ђ = смеји = смеј ит.д. ; ирилог вр садашњег: смејентји = смејонтјп = смејжтји=смејући. — Од основе смеде има само вр. иређ. трајно: смедијах, смедијаше ит.д. Овај глагол има пређ. тренутно време и прилог прош. времена и од основе смед те бива : смбх и смедох, сме и смеде итд., — смбдавши (поред смевши). г. Глаголу дети основа сад. времена је деде и дене. Од деде има време садашње : деде-м, дбде-ш итд. А од дене (постало иаставком не) има и вр. садашње и начин заповедни (осталих нема, јер је тренутни): денем, денеш итд., — дени, денимо, дените. И овај глагол има време пређ. тренутно и од основе дед: дбдох , деде итд., а где где и начин неодређени дести (од дед-ти). д. Глаголу стати основа времена садашњега поста.је само наставком не : станем, станеш итд., — стани, станимо, станите. И он има вр. пређ. тренутно и од основе стад: стах и стадох итд. ђ. У неких глагола трани иридев постаје само наставком н1,-на-но, а у неких постаје и тим наставком, а и наставком т%-та-то. У неких од оних глагола, којима трпни придев постаје од основе вр. садашњег наставком шв-на-но, зев се попуња само сугласником ј, у неких пак и сугласником ј и сугласником в, а у пеких опет само сугласником в (овим последњим у оних глагола, којима се корени завршују са у или е). Тако бива : вијен, савијен и вит,