Просветни гласник

279

Време пређашње трајно постаје у свију гдагола ове врсте од основе начина неодређеног. Придев трпни такође у свију гдагола ове врсте постаје од основе начина неодређеног наставком мт>на-но или т%-та-то. I Раздео У први раздео ове врсте иду глаголи, којима основа времена садашњег постаје наставком е од основе начина неодређеног. Осим трећег дица множине у свима осталим дицима у времену садашњем ас у основи једначи се у аа па се сажима у а. Образац а. Основа вр. садашњега: чувае Врсме садашш Јед. чувае —- чуваа = чува-м Мн. чува-мо чува-ш чува-те чува— чувајен = чувајон = чувајљ = чувају Начин заиове/ши Јед. 1. — Мн. 1. чувај-мо 2. чуиајеи^чувај^чуваји^чувај 2. чувај-те 3 . " 3. Прилог сад. времена: чувајући б. Основа начина неодрејјеног чува Начин неодређени: чувати Време иређ. тренутно Јед. чувах Мн. чувасмо чува чувасте чува чуваше Ђреме иређ. трајно. Јед. чува-ах = чувах Мн. чувасмо чуваше чувасте чуваше чуваху Прилог ирошлог времена: чувавши, чував. Нридев ирошасти: чувао, чувада, чувадо Нридев трини. чуван, чувана, чувано иди чуват, чувата, чувато. Оеобености а. Гдаголу сиаети основа вр. садашњег је сииете од ње има обдике по обрасцу четврте врсте: сиим сииш итд.; еии, саимо, сиећи. б. Гдагод имати поред основе вр. садашњег имае од које има по обрасцу све обдике, има и основу имаде , од које има време садашње: имадем, имадеш итд. Време пређ трајно: имадијах и имађах. А према такој основи има и пређ. тренутно имад-о-х, имад-е итд.

п8ше-те пишу Мн. 1. пиши-мо 2. 11иши-те 2. -

II Раздео У други раздео иду гдагоди, којима основа врамена садашњег постаје од корена наставКом је. Образац а. Основа вр. садашњег: нисје Ђреме садашње Јед. писје = пише-м Мн. пише-мо пише-ш нише Начин заиоведни Јед. 1. 2. писјеи писј4 = пиши 3 . Прилог сад. времена: пишући. б. Основа начина неодређеног: писа Начин неодређени: шкати Ђреме иређ. тренутно Јед. писах Мн. писасмо писа писасте писа писаше Ђреме иређ. трајно Јед. писа-ах = п§сах Мн. писбсмо писаше писасте писаше писаху Прилог ирошлог времена: писавши, ппсав. Придев ирошасти: писао, писада, писадо. Придев трини: писан, нисана, писано иди писат, писата, нисато. Особености а. У гдагода клати основа вр. садашњега је коље и у њега од те основе постаје и пређ. трајно време! кољах и т, д. б. У глагода слати основа вр. садашњег постаје правилно: слје = сље = шље и има од ње све облике; али се између шљ може уметнути а, па да гласи гиаље, те и од оваке има све обдике. в. У глагола у којих се корен свршује са ск бива у основи вр. садашњег : искје = исче = ишч е^иште; бискје = бисче--бишче = (жш:г'е. Од оваких основа имају све облике. г. У глагода дрхтати и дахтати у основи времсадашњег бива: дрхтје, дахтје = дрхће, дахће = дрш /*е, дашће. д. Глагод дрхтати има основу вр. садашњега и као глагоди четврте врсте : дртие, и од ње има облике по обрасцу четврте врсте: дрхтим, дрхтиш, итд.; дрхти; дрхте&и. ђ. У глагола давати, иознавати глас в поиуња зев нзмеђу корена и наставка. Њима је основа врем. са-