Просветни гласник

280

предавања из српског језика

дашњег: даје, иознаје и од њих имаЈу све оолнке: дајем, иозмајем; дајуЛи, иознајуКи итд. III Раздео У овај раздео иду глаголи, којима основа времена садашњег постаје непосредно од корена наставком е. У неких глагола овог раздела у основи начина неодређеног између корена и наставка попуња се зев са в а неких са ј, а у неких се из истог узрока у снажи у ов. Тако бива: кљу-в-ати, иљу-в-а-ти; се-ј-ати, ка-ј-а-ти се; тровати, ковати од тру, ку. У основи вр. садашњег попуња, се зев ј-том. У неких се глагола основа шири примајући е међу сугласнике. Тако бива : бере, иере, жене од бра, ира, гна ; а основа сад. вр. глагола звати шири се примајући о : зове■ Образац а. Основе времена садашњега : бере и ееје Ђр. садашње Јед. берем -— сбјем Мн. беремо — сбјемо береш сејеш берете сејете бере сеје беру сеју Начин заиоведни Јед. 1. — Мн. 1. бери-мо — сеј-мо 2. бери — сеј (и отпало) 2. бери-те — сеј-те 3. — 8. Прилог вр. садашпега : берући — сејући. б. Основа начина неодређеног : бра и сеја Начин неодређени : бр&ти и сејати. Вр. иређагиње тренутно Јед. брах — сбјах Мн. брасмо — сејасмо бр§, беја брасте сбјасте бр& сбја бр&ше сбјаше Ђр. иређашње трајно Јед. брах р сејах Мн. брасмо — сејасмо браше — сејаше брасте — сејасте браше — сбјаше браху — сеј&ху. Прилог ирошлог времена : бравши, брав; сејавши, сејав. Придев ирошасти : брао, брала, брало ; сејао, сејала. сејало. Придев трини: брбн, брана, брано и бр&т, брата, брато; сејан, сеј^на, сејано и сбјат, сејата,, сејато. Особеностн а. Глаголу еати корен сђс. Од њега је оспова вр. садашњега асе. Пошто је т> ишчезло, остало је ссе, па је једно с отпало, те остало основа вр. садашњега: се, те има: вр. сад. сем, сеш, с§, семо, сете, су; нач. заиоведни си, симо, сите; ирил. вр. сад: сући.

б. Глаголу ткати основа вр. сад. је тке = тче = че, те има вр. сад. чем, чеш, че, чемо, чете — тку (јер к пред у не мења се у ч)\ нач. заиоведни чп, чимо, чите ; прилог вр. сад. ткући. — Но ова,ј се глагол говори и цо првом разделу ове врсте. в. У глагола, у којих се зев у основн начина неодређеног уклања тиме што се у снажи у ов, у тих истих глагола у основи вр. сад. зев се попуња уметањем ј-та. Тако тровати — трујем, ковати — кујем и т. д. г. Глаголи брати и звати , поред тога што пређашње трајно време имају од основе начина неодређеног, имају га и од основе времена садашњега: беријах, беријаше — зовијах, зовијаше итд. ШЕСТА ВРСТА У ову врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног ностаје наставком уа, у коме у због зева бива ов, а од ов постало је још ев и ив, те је наставак за основе начина неодређеног : ова, ева, ива. Пошто од наставка уа отнадне а онда основа, времена садашњег постаје од онога што по том остане наставком е. Зев, који се у основи времена садашњег увек јавља, попуња, се сугласником ј. Образац а. Основа вр. садашњега: купује ' Ђр. садашње Јед. купујбм Мн. купујемо купујеш купујете кулује куиују. Пачин заиоведни Јед. 1. — Мн. 1. купујмо 2. купуј 2. купујте 3. - 3. Прилог вр. садашњега: купујући б. Основа начина неодре/јеног : купова Ђр. иређ. трајно Јед. куновах Мн. куповасмо куповаше куповасте куповаше куповаху. Ђр. иређ. тренутно Јед. куповах Мн. куповасмо купова куповасте купова куповаше. Прилог вр. ирошлог: куповавши, куповав. Придев ирошасти: куповао, куповала, куповало, и Придев трини : купован, купована, куповано, и купонат, куповата, куповато. (у нач. заповедном бива: купује-и = купуј4 = купујпкупуј, јер је и отпало нашавши се иза ј ).