Просветни гласник

КГАТКИ ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МННЕРАЛОГИЈЕ

281

КРАТКИ ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МИНЕРАЛОГИЈЕ ИЗВЕО јЈ. ЈА. ЈКу јовић

Минерадогија, као права наука, није веома етара. Најбољи историк ове науке Ф. Еобел отпочиње њену историју од друге ноловине 17-ог века. Али и од тог доба још се за дуго није Минералогија израдила као потнуна, систематична наука, већ је била представљена у разноликим несвезаним ироматрањима минералних особина, каквих је проматрања било и у старијим временима. Што се Минералогија овако позно развила, стајало је до више узрока. Прво, међу људима, који су нисали о нриродним предметима, има их сразмерно мало, који еу минералима обраћали озбиљну пажњу. Другије узрок, што се помоћне науке Минералогије, Хемија и Физика, нису раније развиле. Трећи и понајважнији узрок лежи у црироди самих предмета, са којима се ова наука занима; јер аноргански предмети не предетављају се као органски у виду тачно оиредељених индивидуа, већ у виду агрегата, у којима се арирода појединих индивидуа ретко кад лепо раепознаје. Нанредак Минералогије задржавало је често и претерано ФилосоФисање о анорганским предметима без проматрања њихових особина. А задржавао га је и начин научнога рада у прошлим временима. У старијим вековима научњаци еу били енциклопедисте, на \ тежњи да обухвате цео космос, они не могаху дубље ироникнути у поједине делове његове; а у новијим вековима научњаци су проучавали поједине делове не доводећи их у целину и не помажући један другог. Тек од почетка овога века, када су средства за научни рад и саобраћај проширена , када су спомоћне науке биле доета развијене, када се утврдише методе иегштивања у егзактпим наукама и када се Минералогији поставише тачне границе — могла је се ова наука сматрати за утврђену и даље се уенешно развијати. Еобел дели историју ове науке на три периоде. Прва периода траје од 1650. до 1750., т. ј. до Валериуса; друга се нериода проетире од 1750.

до 1800., т. ј. до Хајна, а трећа од 1800. до 1860., еа којом је годином Кобел морао да заврши Историју Минерадогије. Ми ћемо почетак прве периоде и крнј последње мало памакнути да би тако, с једне стране, иачинили места засдужноме Агриколи, а с друге да би могди обележити гдавне нравце најновијег рада на Минерадогији. I II Р Б А II Е V II 0 Д А 1. Минерална ®изика У историји наука уобичаило се, да се та и та личноет називље оцем те и те науке. Ако ћемо ее држати тога обичаја, онда ћемо оцем Минерадогије моћи назвати Агриколу, који је живео и радио у првчј иоловини 16-ог века (1490.—1555.). Ово име заслужује с тога, што је он први положио основе Физиографији минерала, обраћајући живу иажњу на њиову Форму, тврдоћу, боју, сјајност. И у металургији био је Агрикола најбољи зналац свога доба, што сведоче мпоги проналасци и поправке, које се њему приписују. Ва своје доба, Агрикола је био врло напредан, јер и ако је васпитан у школи алхимиста — он је устао иротив адхемије и ако је одгајен у теодошком правцу — он се одрекао да изучава црироду из Библије. Па ма да је заетарело скоро све што је у његовим сиисима напиеано , није застарела његова јасноћа у излагању и његово беспристрасно понашање у научним и религиозним »итањима. У КристалограФији је мало урађено за све време ове прве иериоде. 0 кристалима се више ФилосоФисало , но што су се њиове особине изучавале, а томе је у неколико узрок што су научњаци тога доба већином били и желели да буду енциклонедисте. Неке раније математичке конструкције, које би се могде на кристале применити, показале су се да не одговарају увек нрироди, за 36