Просветни гласник

282

КРАТКИ ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МИНЕРАЈШГИЈЕ

то и нису много вајдиле Кристалогра®ији. Та су се испитиван.а тицала понајвише нравилинх полиедара из Стереометрије, као што су: тетраедар, кодка, октаедар, додекаедар и икосаедар. - Један нирнбершки златар, В. Јамицер, извео је из ових облика, које је сматрао за основне, многе друге Форме, тиме што их је модификовао ио ивицама ирогљевима и ове нове групирао по иримеру близанаца. У колико су она Евклидова основна тела била у природи остварена, у толико се у њој могло наћи и њихових деривата. Јамицер је у перспективним ликовима предсгавио све комбинације и деривате основеих облика. Он је замишљао, да се један октаедарски кристал састоји из сићушних октаедара, међу којима остају тетраедарски празни простори — те тако се у многоме показао као претеча Хајна. — Сличне стереометриске редове развијао је и чувени математичар и астроном Ееплер, али овај није тражио, да сазна у колико су ти редови остварени у природи. За КристалограФију је врло важно било откриће двогубог преламања на исландском калциту, јер је тиме пронађена не само једна нова Физичка особина кристала, већ је подстакнуто и ближе проучавање њиове Форме и њиовог унутарњег склопа. Овај важни проналазак учинио је Данац Еразмус Бартолен (1670.), који је израдио потпуну монограФИЈу калцита, одредив му кристалне угле и показав да трењем постаје електричан, да киселином преливен шушти, да се на ватри претвара у креч и т. д. Проматрања на калциту продужио је Х-игенс, (| 1595), који је поставио индулациону теорвју светлости на супрот Њутоновој еманационој теорији и назрео поларизацију светлоети коју је млого доцније Малис проучио. Особине минерала испитивао је најподробније Енглез Роберт Боил (| 1691), који је израдио монограФију драгог камења, описав им њиове ®орме, боје, провидност и начин постајања. Он је посматрао и крисгализацију визмута из растопа, уплив споре или убрзане кристализације на облике кристала, уплив Форме суда у коме се налази материјал што кристалише и т. д. Он је уздигао и важносг специФичке теже за карактеристику минерала и одредио је исту врло многим минералним Фелама,

За упознавање особина кристала урадиоје доста Данац Стенон, који је познат научноме свету као добар анатом и лекар. Те особина он је поглавито опажао на кварцу. Са дубоким уверењем говорио је Стенон да кристал расте додавањем материје споља, а не асимилацијом изнутра, као што расту организми. То растење није увек једнако и равномерно по свима иљоснима, већ често бива да се делићи слажу само ио пљоснама нирамиде, тако да се пљосни призме састоје из самих основица пирамиде и за то су готово увек избраздане, исцртане. А од тога што растење једног кристала није равномерно у свима правцима, произлази неправилно развиће крисгала, које се изражава тиме што су хомолошке пљосни неједнаке и несличне, и што се осе призме и пирамида не поклапају. Али при свој тој неправилности, Стенон је приметио, да се угли диедри не мењају усљед неједнаког развића пљосана. — Он сравњује нривлачпу силу која дејствује при стварању кристала, са магнетном силом, а с тиме доводи у свезу и паралелизам кристалних пљосања. Као што се види, расправа Стенона значајнија је за КристадограФију но већина дотадањих радова. До сличних резултата дошао је и Гиљелмини, који је изучавао поглавито соли ; а монограФИЈу кварца К ЧЈУ Ј е Стеноп заночео довршио је Швајцарац Шајхцер. Преглед целог знања Кристалографије у почетку прошлога века налази се у РгоЉготаз Сгуз^аИодгар1пае што га је 1723. штампао луцернски доктор Каиелер. Овај је проучавао кристале драгог камења, обичних силиката, метала и соли. Капелер је нрви доказао, да су депдрити минерални агрегати а не Фосилне биљке. Он је проучавао различне начине образовања минерала, а међу њима и кристализацију путем сублимације ; саму кристализацију сваћао је у много већем обиму но његови претходници, нодразумевајући под истом и образовање разних агрегата. У ову нериоду развића Минералогије епадају и докази да петреФакти нису минерали и да сталактити нису биљке већ минерали ; а тако исто у овој је иериоди примећена и Фосшоресценција минерала. Карактеристично је Још за ову периоду, што