Просветни гласник

КРАТКИ НРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МИНЕРАЛОГИЈЕ

се већ у њој јавља протест Ла-Ира против философског ј г мовања без проматрања, коме се правцу подавао и велики природњак Л.ине. 2. Минерална Хемија У овој је периоди минерална хемија била на врло ниском ступњу. Алхемисте и јатрохемичари са свим су иревлађивали оно мало озбиљнога рада на позитивној хемији. На минералима су се већином тражиле њихове „врлине" и „моћи" и њихов однос спрам разних звезда а не њихов хемиски сасгав. Тако се, на пример, тада пронашло и веровало да хијацинт крепи срце и чува од куге ; саФирје лечио од пролива и шуљева, па и од грознице и меланхолије; сунчеви су минерали били злато, антимон, ћирибар , а месечеви : бели и зелени минерали; злој планети Сатурну приписивали су све црне и мрке минерале, а Марсу све црвене, сумиоровите и горљиве. Тежња за ФилосоФисањем заузимала је место екснериментисања, а нроизвољни погледи и идеје потискивале су сигурна Факта. Први, који су иротив таквог правца устали, били су творци теорије флогистона: Бехср и Штал. Али и пре њих Б>ил је иравио многе тачне покушаје из аналитичне хемије. Неки од тих покушаја ноелужили су му и за квалитативно опредељење минерала. Тако је Боил показао да се киселине познају по томе што оцрвене нлаветни биљни сок, а алкалије по томе што жути биљни пигмент претворе у мркоцрвени ; сумпорну киселину познавао је по талогу са солима калције, а хлороводоничну по талогу са раствором сребра ; знао је јога реакције за злато, сребро, Фериде, бакар и т. д. и умеоје да одваја разне метале из њихових једињења. У Хемији г. С. Лозанића, где су изложене заслуге Боила за хемију (;тр. 156 и 157.), помиње се и то, да је он црви увидео важност ввантитавних опита. То је врло карактеристично за доба када су се хемичари бавили само квалитативним испитивањем хемиских појава. Али на жалост хемије и минералогије Боил није имао следбеника, који би се угледали на њега и продужили радити квалитативне и квантитативне анализе минерала.

283

Бехер и Штал користили су минералној јхемијн у толико, у колико су унапредили хемиЈу у оигате, објаенив неке хемиске процесе. А на хемиекој минералогији радио је понајвигае њиов сувременик, саксонски рудар Хенкел, ко.ји је, по уверавању Валериуса , дао саевим нов облик Минералогији. — Хенкел је писао једно опширно дело о свима Фелама пирита. Сем ове пиритологије, у којој је показао врло многа минералошка знања, писао је и о постанку камења. Он је иепитивао понагаање минерала у ватри и према томе поделио их је на четири групе : 1) у ватри иостојани: дијамант, рубин, смарагд, кремен и т. д.; 2) у ватри се етврдњавају: серпентин, ума, лаиорац, глина и т. д.; 3) у прах се претварају: кречњак, алабастер и т. д.; 1) у ватри се топе : бимштајн, оиеидијан, гранат и т. д. 0 састојцима минерала, Хенкел је мислио да их има четири врсте: 1) металични, 2) ланоровити, 3) кречни,-1) смеша другог и трећег. 0 металима је Хенкел знао много вигае но о другим минералима, ваљда за то шгојобиорудар, и рнео је доета тачних података, о њиховим једињенима и другим особинама. У иетоме правцу радио је и његов следбеник Пот, који је проучавао поглавито нирогностичке карактере минерала и пронашао ФОСФоресценцију. Ва познавање хемиеких особина минерала доета је допринео један спис гаведа Валериуса , у коме се палазе све реакције разних минералних састојака. На крају ове периоде у години 1750-ој, ниеу се јога разликовале алкалске земље међу собом, алуминија пије била позната као засебна земља и чеето се узимала за силицију , растварање еиликата било је непознато, а од метала се знало само негато о арсенику, антимону, визмуту, цинку, олову, калају, гвожђу, кобалту, бакру, живи, сребру и злату. А што је врло значајно за минералну хемију у овој периоди : вага јога није била угала у хемиеку лабораторију. 3. Сиетематика Деоба минерала на камење, металне, сумпорне и соли коју је јога у 12 веку израдио Авицена, и која ее у многим системама јога и до данае одрI жала, иетина са негато друкчијим тумачењем. на36 *