Просветни гласник

284

КРАТКИ ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МИНЕРАЛОГИЈЕ

пуштена јеуовој периоди и замењивана еа другим, које су биле неприродне и произвољне. Разних класиФИкација минерала било је много више него гато је било озбиљних минералога. Ми ћемо примера ради, споменути само једну од њих. То је Бехерова класиФикација. Бехер је ређао минерале по њиховим спољним знацима и поделио их на : 1. Тсггае, као несак, хумус и т. д. 2. ј СарМез, који се познају по томе што се у ватри топе или у неки креч претварају и т. д. 3. ЖгпегаИа , где су увршћени метали. Реч минерал јеврејског је порекла и значи ископ из земље, а метал јеврејско МеШ, значи топити. Металк могу бити потпуни као: злато, сребро, бакар, гвожђе, олово, калај, или непотнуни: антимон, визмут, цинк, маркасит, кобалт, магнезија. 4. ЛесопгЈтИа, који постају једињењем првих и могу бити земљани (сумпор, ћирибар, сб, шалитра, минералне воде и т. д.), камени (тресет, гакриљац, стинса, боракс и т. д.), или металични (арсеник, реалгар, аурипигмент, цинобер, жива итд.). Систематизација минерала, коју је Лине предложио, иоказује, да он није био познат са многим минералогаким чињеницама и није стајао ни на тадањем нивоу науке. На много бољој основи ноставио је Волтерсдорф свој сисгем, али на жалост није га могао добро извести. А да му је основа била добра, показују ове његове речи из увода у систематику: „Први и најодличнији основ за деобу минерала јеоте њихова еупстанција. Јер, минерали не живе, не расту, нити осећају, дакле нису органски склопљени нити имају удова и чулних органа , ио којима би се разликовати могли. Има минерала једног рода, који су разнолики, и једноликих који су разног рода. Дакле сродство и разлике минерала морају се нресуђивати по њиховом саставу или материји, која се хемиским путем дознаје и према томе имају се одредити клаее, редови и родови. А у обзир ваља узети и епољне оеобине, као : тврдоћу, провидност, боју, облик, мирис и укус. У пркос овако добре воље и овако добре основе, класиФикација минерала, ко.ју је Волтерсдорф израдио, није била много разумнија од, осталих.

Врло многи аутори израдили еу своје класиФикације минерала са претензијом да су оригиналне и рационалне, али ако их је и било оригиналних, рационалном се ни једна не може назвати. Међу њима нема ни једног система у коме би неки пркнцип конзеквентно изведен био. Сродне су се сгвари обично раздвајале а хетерогене се скупљале у једну груцу. У кратко, нема ни једне класиФикације минерала, из тога доба, у којој не би било много више недоетатака но добрих страна. 0 минералошкој номенклатури из тога доба нема ее много шта говорити. Без сваког одређеног принципа употребљавана су различна латинска, грчка и араиска имена и називи. Минералних је Фела било много мање но гато је било назива, јер су се за добре Феле рачунале и стене и петреФакти и сви варијетети правих Фела. Металични минерали носили су име метала, који се у њима сматра, са придевом који изражава неку оеобину, обично боју. Поред тога унотребљавани су и вулгарни називи рударских радника. II ДРУГА ПЕРИОДА 1. Минерална визика Главни радници на пољу минералне Физике, у овој периоди, јесу Роме Делил, Бергман и Вернер. Чудновато је, да је елавни Шведац Валеријус, који је много учинио за унаиређење Минералогије у опште, Кристалогра®ију та.ко површно изучавао, да у њој није савладао ни оно што се већ тада знало, а камо ли да је што ново запазио. Његов опие криетала састоји се у простом набрајању пљосана; а о углима није водио никаква рачуна. Њега .је више занимао процес поетајања кристала но детаљно промаграње њихових облика. У овоме је канда назрео неке нрилике, које еу доцније довеле минералоге до проналска изоморФизма и полиморФизма т. ј. до односа хемијског састава спрам криеталне Форме. У години 1772. изишло је прво дело Роме Делила, које је специјално КристалограФији посвећено било. У њему је аутор изнео многа оригинална посматрања односно кристализације и кри-