Просветни гласник

КРИЛОВЉЕВЕ БАСНЕ

289

псе из жежеља пусти ; и кукавна сиротиња, не само да није ништа добида да једе и пије, но благодари Богу, што је могда живот од паса да спасе. Међу тим, Мнрон тек гпто ие постаде светац. Сви почеше говорити: да се Мирону не могу надивити ; само је штета, што тако зле исе држи , и тешко је до њега доћи, а он је готов и иоследњи залогај сиротињи поделити. Дешавало се и мени те сам видео, да а к о и н и ј е б а ш тежакприступ у в е л икепалате, али проклети псисвемусу к р и в и! 81. Дав и јазавац Некада — одаино је то било дуго је рат водио лав с јазавцем око шума , дубрава и долина. Код њих не беше у обичају , да се сгвар пресуди по закону ;— а није ни чудо ; јер велики и силни имају свој усгав: ко је јачи, онај је и у праву. При свем том, није могуће било и вечно војевати, јер ће се најпосле и нокти утупити. И наши се јунаци реше, да војевање прекрате, и на основу права да се договоре и споразумеју, — за тим — као што обично бива, да закључе вечан мир до прве свађе. „Да изаберемо судије", рећи ће јазавацлаву, „па како они пресуде, онако и нека буде. Ево, ја ћу узети за судију мачка; он истина, није бог зна каква велика звер, али је његова савест чиста ; а ти узми магарца ; он је знатнога чина , и узгред буди речено , знатна скотина! Веруј ми као другу, цео твој савет и двор , не вреде његове једне коните. Ослонимо се, дакле на то, шта мој мачак с твојим магарцем досуди и реши— онако нека буде." Лав пристаде на предлог јазавчев бе; спора ; но на место магарца одреди лију да га она у спору заступа, рекавши у себи (— какосевиди, он нознаваше свет—): „кога нам непријатељ хвали, у тога је мало иоуздања." 82. Соко и црвић Успуза се црвић на врх дрвета, прилени се за једну гранчицу, па се на њој љушкаше. Над њиме — по ваздуху—соко летијашеи с висине црвића овако нсмеваше : „Јадни веселниче! колико си труда поднео, док си ту измилео ? И каква ти је корист од тога ? Где ти је воља и слобода, кад се ти на ону страну нијаш куда ветар дува ? „Лако се теби подсмевати, тако високо летећи" рећи ће црвић соколу , „јер су твоја крила и јака и велика ; али мене природа није таким даром украсила; - и на овој висинп, ја се само тиме и држим, што се на срећу своју умем добро да задепим!.."

83. Младо дрво По једној чести сељак иђаше и сикиру ношаше. Угледа га младо дрво , па га овако поче молити: „Драги пријатељу! буди добар, те око мене шуму исеци и искрчи, јер не могу да растем на миру ; нити имам довољно простора за жиле; нити сунце са својом светлошћу до мене допире, па и ветрић ретко око мене ћарлија. Кад не би било тих сметња, ја бих за годину дана постало украс овога краја, и својим бих хладом сву долину прекрилио, а сада сам мало и као трска танко." Сељак узе сикиру, и младом дрвету, као другу, учини братску услугу : исече око њега дрвеће и приличан простор начини. Но дрвце се за врдо кратко време веседило : то га сунце припече и опали, то киша с градом рани и обели , и најпосле, то кукавно дрвце ветар сломи. „0, будадасто дрвце !" рећи ће змија, „од тебе самог дође ти погибија ! Да си сакривено у чести расло , теби не би досађивале ни врућине ни ветрови ; тебе би старо дрвеће закдањало и сачувало. А кад време донесе, да великог дрвећа нестане, дотле би ти порасло и тако очврсло, и не би се та несрећа с тобом десила , па би можда и јачу олују могло издржати."

Децо, децо! прочитајте пажљиво ову басну; уњој ћете наћи лепу поуку за с е. Д о к подмудрим руководствомваших родитеља растете;док њихове паметне савете будете слушали, благо вама! Они суваше закриље; онивас — док с т е мади — хране, и о д а з л а б р а н е. А з а њихје највећа награда за свој труд, а к о в и поштенн, д о б р и и с р е ћ н и б у д е т е. 84. Кошута и дервиш Мдада кошута у брзо остаде без своје миде дечице; а у вимену млека и сувише. Она нађе у шуми два мала курјачета, и иочне их својим млеком дојити, и према њима материнску дужност вршити. У тој истој шуми живљаше и некакав дервиш — иустишак—и видећи овај поступак кошутин , рече јој : „0 дуда гдаво! коме љубав чиниш , и кога својпм млеком храниш ? Можеш ли од тих курјачића очекивати благодарност себи или породу своме? Може доћи време, те ће ти они сами твоју крв испити." „Може бити," рећи ће кошута, „на то ја нисам помишљада, па и не желим о томе да мислим; за сад су ми сам) матерински осећаји драги и мили, а и сувишно млеко, мени би досађивало."