Просветни гласник

307

други важан закон у КристалограФИЈи: закон деривације секундарних пљосана. Роме Делил, (а по њему и већина данашњих немачких криеталогра®а) мислио је, да је КристалограФија апстрактна наука и сводио ју је на ироста геометријска посматрања. Физичке особине минерала онје са свим занемарио. Хаји је у почетку жудео да сведе свој предмет на молекуларну физику, али се брзо помео с тога пута. Чим је цепљивошћу дошао до интегрирајућих молекила, који играју знатну улогу у његовој теорији, његова се кристалограФИЈа из Физичке претвори у геометријску. И ако је истина, да се сваки физички проблем, у крајњој инстапцији претвара, у питање чисте геометрије или просте механике, опет се промена та дозвољава само тако, ако се води рачун од свију услова и атрибута проблема , јер без тога ће добивени ресултати бити и нетачни и непотпуни. Хаји је узео у обзир самоједан услов (цеиљивост), те змнемарво све друге материјалне прилике . с тога и јесте његова теорија непотпуна. Његов ученик, Делафос, старао се да попуни ову празнину, да иоправи теорију свога учитеља, а да је не измени у њеној битносги. Он је при кристализацији сматрао и Физичке и хемиске односе, доводећи исту у екладност еа законима молекуларне Физике и механике. Кристалне молекиле ДелаФОс је замишљао као мале атомске полиедре са половима и осама, које изражавају правце веће или мање атракције. При кристализацији ти се молекили симетрички оријентишу по трима разним серијама равнина, које су паралелне и једнако удаљене једна од друге. Кристална се матервја може дакле замислити као мрежа, код које чворови престављају молекулске полиедре. ДелаФОс је иравио разлику између физичког и интегрирајуАег молекила; јер овај није ништа друго, до минимум кристала и састоји се још из више молекила. Ието тако друкчије схвата Дела ®ос и идентичноет делова на кристалу. Ва Хаји-а су идентични они делови, који су геометарски слични а Дела ®ос вели, да делови геометарски слични, могу имати унутра раЈлични расположај молекила; идентични су дакле, по њему, само они делови. који су слични и у геометриским и у физичкнм односима.

Кад се тако води рачун и о геометареким и о физичким условима структуре , онда се кристалограФске чињенице просто и цриродно могу протумачити. Кристалне осе нису више просте геометриске линије, као што их узимље већина немачких кристалограФа, већ су то низови молекила, који имају своју соиствену симетрију. Физична и геометриска идентичност ових унутарњих оса и симетрзчно понављање елемената споља, дају један исти степен еиметрије свима облицима једне кристалне системе ; у тој општој хармонији све произилази дакле од молекила , чија зе симетрија преноси прво на осе, па на унутарње интегрирајуће делове и са ових на спољне Према таквој одредби идентичности делова ДелаФос врло ласно об.јаитњује хемиедриуу и тетартосдркју. У случају хемиедрије идентична је и истим модификацијама иодложна само половина елемената, који су геометриеки слични, а у случају тетартоедриЈе само четвртина. ДелаФое мисли да су карактери симетрије друкчији у холоедарским, а друкчији у хемиедарским облицима, и да но томе ове две групе морају састављати различне еистеме. Не еамо да еу хемиедарске форме различне од холоедарских, но је различна у њима и молекуларна конетитуција и Физичне особине. 1 ) 0 тога ее сваки од шеет крист.алних система даје ноделити још на друге, када се сем геометриских односа узму у обзир још и физички. У овоме правцу чинио је иепитивања и Ераве, који је 1848 и 1849 год. штампао два врло значајна криеталограФСка мемоара. У првоме Браве изучава структуру и еиметрију криеталних тела са апетрактног или чието геометриског гледишта; ту га понајвише интересује питање о особинама једног систзма тачака правилно распоређених у простору. Теориским путем он је дошао до закључка, да крисгалних система мора бити седам на броју. — Ова теориска и чисто геометриска штудија послужила је за основ другој (Ећк1е8 спзШ1о§гарћ1циез) у којој ее објашњују главне криеталограФСке чињенице. Он иепитује прво разне родове симе1 ) У Наумановом делу о КристалограФији впди се , да и он уеваја ово минјљење, јер је на свима таквим облицима разно шра<&ирао оне делове, који су фпзичкп разлнчин и различно се модиФикују. 39*