Просветни гласник

310

п\ кад је т—о, онда постаје базична нопршина; а кад је п—о, онда из октогона поетаје квадрат, који стоји диагонално спрам базиса одРиописује је; знаци диагонално стојећих пирамида јесу Р°с и тРоо, диагоналне призме : осРоо, а за т=о опет остаје само базисна површина. На тај начин поступа Науман са свима кристалним системама. Ову методу лотпуно је извео и на многе кристалне облике применио у својој дивној кристалограФИЈи, која је изашла 1830 године. Ва изучавање односа крисгалних пљосана важне су биле методе аројекције, које су у овој периоди разним ауторима употребљаване. Пајман је први израдио једну такву методу. Ова се састоји у повлачењу нормала на пљоспи кристала из центра система и посматрању тачака, у којима те нормале иродиру неку пројекциону равнину. Ако су неке продирне тачке у једној линији, опда су им одговарајуће нормале у једној равнини, а то значи да пљосни кристала, на које су ове нормале повучене, спадају у једну зону ; » обратно продирне тачке линија нормалних на пљосни једне зоне морају лежати у једној правој линији. Тако се на пројекционој равнини добије онолико правих линија, колико на кристалу има зона. Најбољеје, кад се за пројекциону површину узме површина кугле; тада продирне тачке нормала из једне зоне спаДају у један круг. Енглез Милер пројектира све продирне тачке са кугле на равпину највећег основног круга, састављајући правим линијама те тачке са једним полом тога круга. Квенштет узимље у посматрање место нормала пресеке самих нљосана или оса зона са пројекционом равнином. Посао се овај олакшава тиме што се замшпља да све пљосни кристала пролазе кроз једну тачку; онда ће се све пљосни једне зоне сећи у једној линији (осазоне); пресеци њихови са даном равнином показиваће дакле узајмни однос кристалних пљосана. Ми смо нрегледали главне радове на кристалограшији у опште; штудије појединих детаља не можемо овде ни помињати, јер их има врло много; многе су од њих изнеле на глас имена Хаусмана,

Филипса, Левиа, Хајдингера, Розеа, Бедана, Деклоазоа, Кокшарова, Еенгота и т. д. и т. д. Једно је питање интересовало врло јако кристалограФе овога века. То је питање о одношају разних кристалних система једног спрам другог. Вајс је изјавио наду да ће се временом сви кризтали моћи свесги на криеталне облике са нравоугалним системом оса. Науман је покушао нрво да хекеагонална систем сведе на сиетем са нравоугалним осама; он вели да је то могуће само у случају : када је вредност главне оее рационалан број. Тиме је речено да се сви хекеагонални облици могу сматрати као специјални случајеви коцке. Најман је доказивао сродноет клиноромбоидног сисгема еа ромбичним и тражио да га сведе на систем са иравоуглим осама. — Хаусман, који је први на кристалографију применио СФеричну тригонометрију, развио је и миеао о евези моноакених криеталних еистема са тесералним. На ову је миеао велику пажњу обратио Брајтхауит, који је исповедао, да ее димензије моноаксних облика могу извеети нз димензија тесералног система. Онје етворио особену теорију арогресија, помоћу коЈе би ее еви криетални облициимали извести из ромбдодекаедра, коме он даје преимућетво над евима осталим сиетемама. За дознавање етруктуре кристала важни су били покушаји Данијела и Лајдолта, да на кристалпим пљоснима дејством какве нагризајуће реагенције ироизведу нравилне Фигуре. Те се Фигуре састоје обично у ситним шупљикама, које потпуно ренродуцирају Форму кристала. Ове шупљине одговарају сићушним полиедрима, из којих се замишља, да је криетал саетављен. За модерну кристалограФију карактеристично је, да је у последњим двема деценијама овога етолећа све више ступала у свезу са физиком . Она више не сматра крисгале само као просте геометриске облике, већ проучава и у каквом односу стоје геометриске особине кристала са физичним. Еристал се у њој не узимље само као сгереометриско већ и као физичко тело; а особине једне врсте сгоје у зависности са особинама друге врсте; једне изазивљу и условљавају друге. Каква је то зависноет и у чему се саетоји виднћемо у следећим чланцима, у којима ће се изложити шта се у овоме веку урадило за познавање физичеих оеобина минерала. Модерна кристалограФија јеете физичка кристалографија. ( наставиће се .)