Просветни гласник

ПДАТЕ НАСТАВНИКА ОСНОБНИХ ШКОЛА У СРБИЈИ

311

ПЛАТЕ ИАСТАВНИНА ОСНОВИИХ ШКОЛА У СРБИЈИ ОД 1836—1881 ГОДИНЕ

Државно и друштвено стање у Србији, ношто је задобила нраво независне од Турака унутарње управе, собом је доносило, да су и многе државне установе биле са свнм друкче уређене, но што су данас. Тако било је са основном школом п платом н>ених учитеља. Какво је било стаае школа до 1836. године, о томе до сад нигде нису изнесени иодаци. За 1836. годину имамо Опширан извештај о стаљу основних школа од Петра РадовановиЛа , који је 21. Марта 1836. годнне ностављен за директора свију школа у Србији. Школа је у тој години имало од три врсте, и то: општинских, приватних и државних. У државним школама било је 26 учитеља, у онштинским 27 а у приватним 19, свега дакле 72 учитеља. Државне учитеље плаћала је држава, и њихова годишња плата износила је 100 до 150 талира = 505,20 до 757,80 динара. Општине давале су својим учитељима на годину 400 до 1400 гроша = 80 до 280 динара. Приватне учитеље плаћали су ђачки родитељи, и то на сваког ђака по 0.30 до 0.80 динара месечно, а уз то имали <у учитељи нешто п у храни. Тако на пр. учитељ школе брезовачке, у крагујевачком округу, имао је од сваког ђака месечно по 0.80 динара п једну оку брашна. Где је било у школи повише ђака, онде је с оволпком наградом у оно доба учитељ могао добро и пзлазити на крај. Тако н. пр. у Параћину било је у 1836. години 104 ђака, учитељје од свакога имао по 0.80 динара, свега дакле 31.20 динара месечно. На против било је ц таких школа, где је учитељ. према броју ђака, добпјао само 4 — 5 динара месечпо! У 1з36. годинп цримали су свн учптељи 1 школа лржавних ...... 16.166,40 динара опттпнских 7.557,80 „ ириватних 1.У29.86 „ Свега ■ ■ ■ ■ 25.654,06 „ У средњу руку дблазпло је на једног учитеља школа: годишње државиих ■ 621.7о дипара оиштинских 279.92 „ црнватних ■ • ... 101.62 „ у оаште 356.30 „ 1 Вид 1 чланак : Шгатистични аодаци школски заведења у [\ њпжеству Србском. Од дра Милована Спаснћа. Гласник Орпског ученог. друштва. Књига IX. страна 102—188.

Као што се впди из овог ноређења, плата државних учптеља била је равна плати , коју данас пмају иривремсни учитељи Плате иак оиштпнских и приватних учитеља биле су са свим недовољне. Но н ову шалену награду примали су учитељи општинских и приватних школа са свим неуредно, а доста пута она им је и пропадала код појединаца. У место да се стање учитеља боље осигура, а тиме у једно и утицај школе рашири, одузме се и она помоћ, коју је држава давала, уредним издавањем плате учитељпма неких школа. Највишим решењем од 14. Септембра 1840. године наређено је, да се од идућег Ђурђева-дне ни једна школа не издржава правитељственим трошком, но да онштине саме из својих нрихода своје школе нздржавају. 1 Ни „ Устројење главног училишног настављења", издано 23. Септембра 1844. године, није донело учитељима основних школа нобољшање стања њиховог. Члан 2. тог „ Устројења " наређује, да онштине основне школе пз снојих прихода издржавају „ докле установљени главни фонд школски , ио свом оиредељењу, у стању не буде, оиштинама у томе иритеИи. * 2 По истом „ Устројењу " општина је одређивала плату учитељу, а извештавала је главног школског директора о избору учитеља и о одређеној му платн. Директор је ово одобравао, ако је и учитељ свој цристанак на то изјавио. Колпка је тада била плата појединих учитеља, то нам није познато. Како је међутим 1846. године издато на нлату :ЛЗ учитеља 72.385 динара, то долази у средњу руку на једног по 360.12 динара и по томе разлика у средњој учитељској плати између 1836. п 1846. години износи само 3.82 динара , а то је најбољи доказ , да учитељска плата у току ових десет година ни у колпко није повећана. И неуредност у нздавању плате од стране дотичних општина остала је, тако, да је миппстарство просвете 6. Марта 1850. годнне предложило Државном Савету, да се из држвпе касе изда за нола године у напред 4.747 талира, те да би и учитељи као и други звапичници и служнтељи сваког месеца плату из државне касе прим ити могли ; а кад се школски прирез од народа иокуни, онда да се нозајмљена сума преда на нонуњење главној каси. Овај предлог Државни Савет није усвојцо, али је услед министровог предлога 27. Јула 1850. године 1 Зборник закона и уредаба II стр. 10. 2 Зборник закона и уредаба II огр. 315,