Просветни гласник

кагактерне слнке

из опште иотогије

зида пирампде, у које ће се он по емрти укоиати. Чак у арабијским иданинама морале су се сећн камене плоче, које су довлачене до реке Нила, а одатле су лађама гаиљате куд треба. Да би се плоче довукле на место, морао се кроз један брег прокопати ходник, који је био дугачак иреко 1200 метара. При зидању пирамида морало је радити много хиљада људи. Овака три месеца пуштани су једни кући, а 'Т,олазили су други. Пролазило је по 20 година, док је једна пирамида била готова. Пирамиде су биле врло високе. Унутра су нрављени ходници и на сводјезидана гробница у којој је стајао мртвачки сандук. Унутра су обично зидали од камена кречњака, а спољашњи део зидан је од гранита и мрамора. Те прегрдне цирамиде и данас, после толико векова, стоје непорушене. Хеопс је владао педесет година, а носле њега владао је толико исто његов брат Хефрен. И он је наморавао Егиаћане да зидају пирамиде. Њих двојице по једна и још једна трећа највеће су од свију пирамида, којих има и данас још врло много. На броју их има четрдесет, а деле се у пет група. Све су се још одржале и налазе се у средњем Египту. По нзгледу све су једнаке Доле им је широк темељ, па што више иде, то је све уже. На врху имају раван кров. Четири стране пирамиде окренуте су на четири стране света. 4. Поштовање мртваца Египћани су јако поштовали своје мртваце. Они су веровали да се душа од тела не одваја, докле год тело не сатруне. С тога су они велики труд на то полагали, да сачувају мртваце од трулежи. Они су мртваце чували од трулежи на три начина. Један је начин за просте људе, други за отменије, и на послетку трећи, најзаплетенији и најскупљи, за краљеве и за велике чиновнике. Кад неки од ових последњих умре, онда се извади сва утроба и све изнутра, и пере се вином. Тако испрано тело напуни се тамњаном и другим разним мирисима, зашије се опет, и мете се у со, где престоји 70 дана. Кад протече толико времена, увију га од врха до дна лепом пантљиком, преко лица намажу га гиисом и на гипсу насликају му лице. По том се мете мртвац у један украгаен сандук, на коме

имају свакојаки натписи и знаци (хијероглиФи). Тело простог човека мету само у со, за тим га увију обичном пантљиком. клж мртваци нису закокавани у земљу, него су у гробницама испод земље и у камену чувани. Ако је варога била тако велика као Тива, где су етојали велики дворови и храм Сезострисов, тада је испод њих од гробова направљена мртвачка варош. Гробнице код Тиве иду на два сахата испод земље исвеједна с другом у свези, тако да је тешко наћи излазак, кад ее унутра уђе. Унутра је веома топло и од мириса исушених мртваца (или мумија) хвата човека несвеетица. По негде су еве мумије усправљене уз дувар, а по негде доле сиугатене. У многим гробницама украгаени су дувари са сликама, од којих неке и данас стоје, и изгледају са свим скорагање. Ту је наеликано богатагако посуђе, намегатај собни, оружје и егинатски ратови, барке и чамци са свирачима и т. д. Из овога смо ноглавито научили какви су обичаји 6ији код старих Египћана. По ономе, како су оии веровали о души, са свим је обично, што су њихове гробнице сликали и украшавали као и куће. Најбољи вештаци украшавади су гробиице. У краљевским гробницама употребљавали су и злато. Нађене су мумије којима су сви црсти на ногама и рукама, лице, а по некад и цело тело, у злато обложеии. Друге опет мумије имале су цело одело од злата. У музејима (зграде у којима се чувају старине) налазе се огрлице, прстење и друге драгоцености од злата и драгог камења, које су ископане у гробовима. По што су гробови краљева најбогатијн били, то су они највише тражени и раскопавани. Победиоци Египта налазили су у гробовима Фараона (краљева) големо благо. 5. Суд мртвацима У ред мумија (мртваца) није могао доћи нико, ко је год у животу ма шта неваљало и бегачасно учинио. С тога је над сваким мртвацем држан суд, где су морали доћи тужиоци и бранитељ умрлога. Понекога је снагала казна по смрти, од које се у животу сачувао. Само је после та казна била строжа, јер се кривац није могао сахранити. Прича се да су египатски краљеви уживали поштовање и љубав, јер су се покоравали законима, а и народ се у својим молитвама молио боговима и за краљеве. Кад неки краљ умре, цео се народ