Просветни гласник

328

КАРАКТЕРНЕ слике

113 ОПШТЕ ПСТОРШЕ

на ирестоду огрнут илавим огртачем. Ади на човечијем телу намештена је овнујска глава еа зеленим лицем, ц у једној руци држи суд, из кога излива воду Богињу родносги земљиие звали су Изчс, која је била удата за Озириса , бога Иила. Али оба божанства су представљала уједно сунце и месец. Озирис је чинио сунчану, а Изис месечеву годину. Оба божанства сликана су у облику човека и изношена народу на ноштовање. И самом Тифону, богу ветра, који се сад зове „Хамзин", нравили су храм, јер су га држали за оца зла, и гледали су да га св. жртвама умилостиве. Егиићани су ноштовали и животиње. Оне животиње које су им чиниле добро, поштовали су из благодарности, а оне које су им чиниле зло, погатовали су од страха. Тако на прилику птицу Ибиса поштовали су за то што је ждерала јаја отровних змија. На против крокодила су погатовали за то што им је чинио зло, дакле од страха. — Највећи непријатељ крокодилима јесте Ихнемнон, животиња, која налази у иеску крокодилска јаја и ждере их. За то су Египћани ту животињу веома поштовали и приносили јој жртве захвалности. Веома велтко поштовање одавали су Егиићани мачкама. Оне су живеле по врло скупоценим простиркама, и из сребрних и златних судова храњене су најбољим јелима. Ео би и нехотице убио једну мачку, тај је морао иогинути. Мртво тело мачкино бидо је бадсамовано , увијано у скуноцено илатно и свечано сахрањивано. Но многе животиње које су па једном месту поштоване , нису поштоване на другом месту. Али сви Египћани, без изузетка, поштовали су бика, кога су називали Апис. Он имје представљао бога земљорадње, а Егиићани су највигае живели од земљорадње. Свети бик морао је бити сав црн, само на челу морао је имати белу четвртасту белегу Његов дворац беше у престоници Мемфису. Овегатеници су му служили и додавали му клечећи храну. Кад бик лишле, цео се парод ожадости, а кад нађу новог бика, обрадује се и весели. Свештеници су га спроводили у храм , нанред су ишли вјноици, а са обе стране два реда деце , која су била лепо обучена и певала су похвалне несме. По томе је трајало светковање седам дана.

8. Псаметик Око године 660. нре Христа удружише се дванаесг кнезова, ослободише земљу од туђинаца, који су је били покорили, и поделише владу међу собом. Да би овековечили своје име, оии су сазидали једпо огромно здање, које је пазвато Лавиринат. Грчки историк Хародот , који је путовао у Египат, јако се задивио леиоти и величини тога здања. Он га 0:шсује овако : „У унутрашњости здања има дванаест дворана нод једним кровом, а врата им стоје једна према другима. Шест дворана окренуто је на северну, ашестнајужну страну. У здању има 2000 соба, и то 1500 на доњем и 1500 на горњем боју. Оне на горњем боју (над земљом) ја сам ирошао, али о онима доле не знам нигата , осем што су ми нричали , јер ми их управитељ двора ни за какву цену не хте иоказати. Како кажу, тамо су били гробови краљева, који су здање зидали, а тако исто и гробови светих крокодила. Али што се тиче горњих соба, морам признати, да нисам ништа величанственије видео од деда која је човечија рука направила. Велика разноликост једно с другим везапих галерија, дворана и соба изненађује човека до крајности. Ненрестано се продази из једне саде у предворја/ в а из предворја оиет у собе и сале. Кров и дувари су од камена, а ио дуварима су нанрављене многе сдике. Свака сала направљена је од сгубова, који су начињени од бедог камена. На крају лавиринта иодигнута је пирамида, висока 240 стопа, а украгаена ирекрасним сликама. Један пут исиод земље свезује пирамиду са давиринтом Цедо здање састављено је од дванаест далата због дванаест кнезова и дванаест египатских области. Кад се искуне посданици (скунгатинари), онда су ту свегатеници приносили жртву и у салама су држали седнице. У осталом влада дванаест краљева (Фараона) била је врло кратка. Било је једно сгаро предсказање, да ће један цут овладати целим Египтом онај, који иринесе своју жртву у једној шољици од туча. Кад је била једна св°чаност, где су свих дванаест краљева догали , деси се да свештеник подели свима по једну златну гасљицу да нринесу жртве , само за Псаметика не бегае шољице. Псаметик брзо узе ! галем са главе и принесе жртву. Његови другови