Просветни гласник

44*

ЗАНИСНИК ГЛАВНОГ чанство гђе Рајне НешиКке, која се моли За учитељку клаиира у Вишој женској школи. Пошто је молиља по.лнела за сад чако сведочанство из ког се не види да се је стручно спремала за музику, то је Просветни Савет мишљења да се не може нримити за учитељку дотле докле не ноднесе Формалну киалиФнкацију за пре,1авање ове вештине. III Иисмом од 6. Анрила ПБр. 2739., министар иросвете и црквсчих иослова спроводи Савету ионрављено дело Љуб. .Миљковипа нод насловом „ Познавање човека и нега човечијег тела. " Одређује се др Л.. Стевановић да уиореди је ли Миљковић поправио своје дело но примедбама, које је на њ Просветни Савет учинио. IV Стеван Д. НоиовиЛ нрочитао је овај реферат .1ов. Туромана о Ћ ЛистиКима из књижевности." „Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет изволео је послати ми на нреглед и оцену „Л.истиће из књижевности" од нроФ. Свет. Николајевића с нитањем: да ли се ова књижица може откунити за поклањање ученицима средњих школа, иа ако може , за које разреде, по коју цену и колико ексемплара. Част ми је Глакном Просветном Савету ово одговорити. Садржину књижице г. Николајевића чине ових 6 листнћа: 0 вештини, Ариосто, Тасо, Камоенс, Тацит, из Шекспира Јулија. У ирвом листићу иредставио нам .је јасно г. нисац, шга је задатак свију вештина и у чему је њихова највећа корист. У другом листићу нредставио је г. писац једрим речима значај једног од највећих светских песника, значај Ариоста, који је у свом сневу „Бесни Роланд" оневао све леноте н будалаштине , врлине и пороке средњевековног друштвеног живота. Па како се, као што је нознато, вредност књижевника ког може најбоље показати наводима из његових дела, то п г. писац није пропустио , да нам — истина у прози наведе нека од иајлепших, најноучнијих и најзначајнијих места из поменутог спева. Чујмо н. ир. речи, којима Ариост, као ватрен патриота, иза сна буди успавану енергију свога италијанског народа, који је био несрећан, да кроз толике векове гледа, како се но његовој леној отаџбини обесни странци шире : „0 проклете харније, које је небо, љутито може бити за какав грех наших нредака, пробудило у свакој кући слене и несрећне Италије; грозна и гладна чудовпшта , која остављате да од

нросветног савета 347

глади угину толике нежне маторе са својом невином децом и нрождирете у једном залогају оно , што би их одржало целог живота ; како много згреши онај, који отвори нећину , у којој сте толико векова била затнорева ! Зараза и грамзивост изјуриле су с вама из те пећине и тада код нас нестаде добре нарави , а ратови, раздори, беде угњездише се и не остављају нас више Колико ћемо још од њих патити ? Али ће зар кадгод и наша несрећна отаџбина нробудити своју децу из летаргије, пробудити ихузвикујући им крупним гласом : Шта, зар се нико од вас не осећа јуначан ? Зар нема ни једног међу вама, који ће нослушати своју мајку ?" Чујмо даље, како Ариост, којије живео на двору кнежевске иородице, оиисује загушљиву атмосФеру дворских беснослица и сплетака , које и патриотичном владару номућују ноглед : „Онај ког је срећа истакла на кисину, никад не зна да ли га заиста љубе. Окружен људима што се утркују, да му покажу своју љубав, он не уме да разликује своје нраве пријатеље од лажних. Али чим га каква весрећа снађе , одмах нестане његових улизица и лажних нријатеља, а они што су га пре искрено волели , остају му пријатељи и носле несреће. Кад би се на двору видело срце људи као што се виде лица њихова, онда би се оназило, да су на високим местима они што треба да су ниско, а да пузе у мраку, заборављени они, који би требало да су горе на месту првих." Чујмо још овај узвик Арностов онима , којима је врлина драга: „0 ви сви којима је врлина драга, останите стални у врлини ; не бојте се, ако вас не награђују по заслузи. Ништа није вечито на овом свету. У животу се срећа и несрећа нрате ; слава и похуда иду једна уз другу. У победама, величинама и богаствама (м. богаствпма) нема много безбедности а и несреће не треба да нас бацају у очајање, јер се коло среће ненрестано обрће." Од оваких речи камо лепших и поучнијих за сваког, а особито за младиће, који ваља да су задахнути небесним одушљењем за све оно , што људском животу неку вишу цену даје! И о трсКем листићу , у којем г. писац говори о неснику „Ослобођеног Јерусалима", о итал. песнику Тасу, може се само с нохвалом говорити. Јасно нам је обедежено место , које Тасо својим бесмртним несничким производима заузима у историји светске књижекности ; а занимљипо је написана и занимљпва биографија песникова, која је завршена овим лепим речима Бајроновим: „Мир нека је увређеној сенци Тасовој ! Његово је било да животом и смрћу буде нишан, на који ће неправде отровним стрелама гађати али и нромашити."