Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЈАВНОГ НРООВЕТНОГ САВЕТА

сте, да не доцусти, да се добродетељ заборави, и да застранш порок осудом будућности и изобличењем." Веран цревод гласи овако : „Главни задатак историЈе јесте ја мислин то , да се врлине ие прећуте а зле речи и зла дела да стрепе од срамоте код нотомства." Овим верним преводом је по мом мишљењу интенсивна снага оригинала мање изгубила него онако слободним преводом. „Ориз а<1§тесЦог оршшш савИшз, а!гох ргоеШз, (Нзсог, весИНогнћаз , 1рза еИаш расе ваеуиш" (Шз1. Нћ. I. сар. 2) иреведено је овако : „Пристуиам к делу, које је иуно ј бистава, ужасних ратона, великих буна; времену грозном и самим. миром" м. „Приступам делу пуну иесрећних догађаја , крвавих бојева , иуну неслоге, побуна, шта више и за време мира пун - сграхота." ,Наив1ае аи! ођги^ае игћез. 1'е(:ип(1ЈбзЈта Сатржпае ога" (Н1з1. Нђ. I. сар. 2) „ Исцриене и иорушене иоморске вароши у најбогатајој цровиндији Камианији" место. „ Прогутани или засути градови на. пајилоднијој обали кампаиској" (ове се речи тичу Херкулана и Помпеја). ,КоМ1Иа8 , орез, от1881 ^езНцие ћопогез рго спиппе, е! оћ у1г1;и1е8 сег1л881шиш ехШиш (Н181. Пћ. I. сар. 2.) ,,Племенитост, имућност, части , држане или напуштене, биле су злочинства , а врлине су водиле извесној смрти" место в Племство, богатство, одбијање и примање звања сматрано је за злочинство , и због врлина најизвеснија пронаст." „Е1, (|(аћи8 (1еега1 1шнпси8, рег аписоз оррге881" (Шв1. Пћ. I. сар. 2) ,кога није непријатељ , тога је пријатељ кињио " место: „и који не имађаху непријатеља, преко пријатеља су стрмоглављивани." Дан смрти Тиберијеве био је (1ес1тит верНтит Ка1. АргШб (Анн. Ић. VI. сар, 50). Превод ових речи назначен је овако : „Седамнаеегог дана аирилских каленада." И да није испред речи „априлских" изостала реч „ире", опет би такав превод за читаоце био неразумљив ; требало је рећи : 16. марта. Тацитове речи уи11и сотрозПо (Анп. Нћ. I. сар. 7) — намештеним лидем — написане су у г. Н. овако: сошровНо сит уиНи. Толико о петом листићу. Што се тиче шестог и уједно последњег лисгића, т. ј. листића о Шекспировој .Јулији, ц за њега се може рећи, да достојно цристаје уз осталих пет листића. Пре завршетка овог реФерата да споменем још неке некоректности. које су ми пале у очи. На стр. 69. наводи г. писац једно место у преводу из прве књиге Тасовог „Ослобођеног Јерусалима", у којем између осталог читало : „И под свете његове (т. ј. борца који ослободи велики гроб Хри-

349

стов) заставе скупљали су се блудни јунаци (е зоМо §И 8апИ зе§ш гИиззе 1 Ш01 сотрадш егапЧ )." Сотра§ш егапН, лат. 80сН егапЈеб, никако не може значити блудни (= развратни) јунаци, већ другови који блуде, који лутају. По негде је употребљена каква реч или израз, који цо мом мишљењу никако не доликује достојанству оваких есеја, као што су листићн г. Н —ћа. На стр. 60. читамо : „Алфонзо II примао је песме (Тасове) а песника хтео уапсити. Какав грдан лоаовлук!* Даје употребљена н. пр. реч нечовечност или друга каква, осуда иоступка АлФонсова према Тасу, ако не би била већа, мања не би била. Уз то још речју „лоповлук" означава се крађа. ' О / ј ^ оо , пнше г. Николајевић Омер место: Омир, Ре1гагса Петрарх место : Петрарка, 1п1егапша (место рођења Тацитова) Терамнум место: Интерамна, уШа ИисиШ куЛа Лукулина место : Л.укулова вила (летњиковац) , 81аНиб Апиаеиз Стације Енеј место: Стације Анеј , Виггиз Бурх место : Бур, СгешиНиз СогЛиз Кремуције Кодар место : Кремуције Корд. Граматичке су и ортограФске цогрешке: чудовиштама, богаствама, предграђама, здањама, једрилама, правилама, борби, радњи, гозби ; дивлење, нестрплење , гонење, љублење ; корео, дражија, строжије ; налазаше, прилазаше, одлазаше , растркаше, расчисти; не ограничену, не впђена, не насићеаа, недирајте ; и још неке. Од штампарских погрешака, какве видимо у овим речима : „„Историје" обухватају време од смрти Неронове, 68 год. после Хр. до смрти Домитијанове, 66 год иосле Хр., дакле 26 година" треба да сесачува евентуално друго издање „Лдстића." Према свему што рекох , ја сам тога мишљења, да „Листићи" г Николајевића садрже једру храну душевну за наше одраслије ученике, и да се с тога за обдаривање ученика трију највпших разреда гимназије и реалке откуни од иисца 500 комада. Београд 28. Марта 1883. ј Ј ов Ј уроман ПРОФЕСОР.« За тим је Јов. Ђорђевић прочитао следећи свој реФерат о истом делу : „Главном Просветном Савету Прочитао сам „Листиће из књижевности" од проФ. Свет. Николајевића, прву свеску , коју ми је Главни Просветни Савет на преглед упутити изволео. У доба, кад реалистично-материјалистична струја превлађује на свима пољима људскога живота , кад