Просветни гласник

354

КРАТКИ ПГЕГДЕД ИСТОГИЈЕ МИНЕГДЛОГИЈЕ

КРАТКИ ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МИНЕРАЛОГИЈЕ

ј. ЈА. ЈКу јовић

(наставак)

ђ. Кристалоптика Деда наука о оптичким оеобинама кристалисаних тела створена је у овоме веку. Прве важније проналаске учинили су Ма1из и Вгегин1ег. Ево како сам кристалонтичке радове тих научњака сумирао у моме приступноме предавању. „Жодерна се петрограФија оснива на кристалоптици, а ова је чедо садањега века ; јер од како је Егазшиз ВагЉоИп, у години 1670-ој приметио двогубо преламање зракова у калциту, па до почетка 19-ог века, није готово ништа на њој урађено, мањ што је Хајгенс посгавио теорију двогубог цреламања, а и то се више тиче Физике него минералогије. — Наиу отац кристалограФије, приметио је само, да се зрак светлости не прелама двапута у кристалима, који су као коцка или правилни октаедар, а да и у дволомним кристалима има по неки правац у коме нестаје двогубог преламања. „Од великог утицаја на доцније кристалоптичке огледе био је Ма1из -0Ћ проналазак поларизације светлости. Шта је то поларисана светлост ? По Хајгенсовој теорији која је данас опште примљена, светлост је извесна врсга трептања универзалног етера. Зрак светлости јесте прав низ етерских молекила, који трепере управно на правац простирања светлости. Код обичне, сунчане светлости један зрак има иста својсгва у свима правцима и трептања молекила имају потпуну слободу што се тиче правца, јачине и брзине. — Њутон је назрео да сем ове светлости, постоји друга врста зракова, са разним странама и полима, а Шгеппе Хшгз Ма1из, нуковник и нро®есор на Француској нолитехници, показао је онитима, у години 1808, како се обичан зрак нретвара у ноларисан и каква су својства овога последњега. Он је готово случајно дошао до открића поларизације. Једнога дана, око заранака, седео је у луксамбуршкој палати у Паризу и гледао је кроз исландски шпат реФлекс залазећег суица, на прозорском ста-

клету. Окрећући кристал кроз који је гледао, приметио је, да интезивносг оба сунчева лика наизменце расте и опада, тако да у извесном тренутку по један лигс сасвим нестаје. Овај случај навео га је на мисао о поларизацији светлости. У поларисаном зраку, трептања молекила јесу, тако рећи, регулисана само у једном правцу; она су врло мала и изванредно брза. Поларисана светлост није дакле ништа друго до регулисана природна светлост. Доцније је МаЈиз нронашао, да барит, сумпор и кварц могу као и калцит да ноларишу светлост; да су два зрака што пролазе кроз један дволомни кристал, иоларисана управно један на други; да углачане металне површине не поларишу светлост и да се реФлексијом светлост поларише само кад се под извесним углом одбија. Овојим нроналаском поларизације МаЈи« се користио да испитује, да ли се светлоет у даноме кристалу испитује просто или двогубо, и за ту цељ конструисао је први поларизациони апарат. После нроналаска ноларизације светлости кристалоптика је узела велики полет. Један од веома вредних раденика на овоме пољу био је 81г ОауМ Вге-№81;ег. У години 1813 разгледао је он плочице од рубина, од леда и т. д. и приметио је, да се на њима појављују шарени кружни прстенови, пресечени са две укртптене црне пруге, када се те плочице изложе дејству иоларисане светлости. То је било нрво онажање значајних интер®еренц слика, које су доцније нотнуно проучене и корисно уиотребљене. Вгеи!ч{ег, тај вредни енглески Физичар, који је био и адвокат и апотекар, извршио јс још многе важне радове од којих ћу споменути само онај који се нас највшпе тиче. У годиннма 1819 и 1820 проучавао је он како утичу на светлост сви минерали којима је Хаји одредио главну кристалну Форму. Кад је сумирао сва своја опажања нашао је, да се по оптичким особинама минерали могу поделити у три групе.