Просветни гласник

355

Црво, на онима тпто кристалитпу у виду ромбоедра хексагонално пирамиде и нризме и квадратне пирамиде, опажа се увек, да у њима има само један правац, у коме се светлост не прелама двогубо, то јест, који имају само једну онтичку осу. У другу групу спадају минерали, који имају две оптичке осе, а у трећу они, којн кристалишу у виду коцке, октаедра или ромбоедалиа додекаедра, и преламају просто зрак еветлости. Уверен у тачност своје деобе НгешГег је подиза,о сумњу на с,ве Хајиеве кристалогра®ске одредбе, које би стајале у опреци са његовим законима и познија испитивања показала су да је он у свима тим случајевима нраво имао. А када је Моокз изнео прву деобу кристалних система, он је узео да испита, како се она подудара са деобом кристала по оптичким оеобинама и нашаоједа „ромбоедарски" и „нирамидални" систем одговара систему са једном оптичком осом; да „призматички" систем обухвата кристале са две оптичке осе и најпосле да су кристалима „тесералног" система лишени способности двогубог преламања. Ова подударност оптичке и кристалограФске систематизације најбољије доказ, како сам ВгетГег вели, да су њихови основни принципи нотпуно тачни. Данас кристалне системе не носе више исте одредбе као нгго су Моеове, али је оетала иета подударност а Вгем ^ег -овом оптичком класиФикациом кристала. Кристали тесералне системе јееу изотропски; квадратни и хексагонални криетали имају једну оптичку осу, а кристали из последње три криеталограФСке системе имају две оптичке осе. Колико је важно било испитати одношај оптичких особина спрам криеталограФСких, види се понајбоље код минерала са две оптичке осе. Ми данас већ добро знамо, како у разним криеталним сиетемама стоје осе три разна еластицитета етера и оптичке осе спрам кристалних оса и пљосана. Ти су односи тако правилни и стални, да се по њима, оптичким путем може да одреди крисгални сисгем а врло често и Фела данога минерала. На тој могућности поглавито основана је примена микроскопа за онредељивање сасгавних елемената у стенама. За изучавање ових одноеа и определење кристалног система по оптичким особинама измислио је Кобел свој стауроскои. Као Врјустер, тако се и Физичар ВШ занимао

живо кристалоптиком. И он је изучавао односе оптичких оса епрам крисгалограФеких; пронашао је да неки дволомни кристали нередован зрак одбијају даље од осе а други га привлаче: први су реиулсивни или негативни на пр. калцит, берил, а други атрактивни или иозитивни н. пр. кварц. Бијо је пронашао и ламеларну иоларизацију , т. ј. особину неких изотропских тела да зраке светдосги двогубо преламају и поларишу. Ове и овима сличне оптичне аномалије на минералима проучавали су врло детаљно после њега многи минералози и Физичари, који су им давали врло разнолика објашњења. Међ још живим минералозима, који су понајвише донринели усавршенству методе опредељења кристалног помоћу оптичких података, понајодличније место заузима француз Деклоазо. Највећи део свога, научнога живота употребио је Деклоазо на проучавање минералних ®ела са овог гледишта и уверио се да се кристални систем неког кристалног тела може определити по самим оптичким особинама. У неколико својих мемоара изнео је резултате штудија о особинама двогубог преламња и њиховој примени на специФика ,цију и класификацију минерала. У овим радовима који су обухватили преко 400 разних.криеталних тела, Деклоазо је одредио криетални сиетем многим телима, којима се дотле није могао одредиги, многе старе погрешне детерминације поправио је, те тако са свим изменио кристалне типове неких минерала; исто тако иепало му је за руком да раздвоји више минералних ®ела које су сматране за изоморФне. Његова истраживања интересна су не само за хемију и минералогију него и за Физику. Оптичке особине на које је имао да обраћа пажњу јесу: да ли минерал има једну или две оптичке осе; кад има две осе, како су расположене спрам кристалних и какав је правац бисектрисе; колики су индекси нреламања; је ли кристал позитиван ил негативан; и како се оптичке осе растурају за различне зраке. За изучавање ових особина Деклоазо се служио Неренберговим апаратом, који је допунио и поправио тако да се њиме може мерити и величина угла оптичких оса. Он је усавршио и друге методе за проматрање оптичких особина. Кружну иоларизацију приметио је Араго на кварцу, Марбах на хлорату натрона а Деклоазо на 45*