Просветни гласник

856

КРАТКИ ПРЕГЛЕД ИСТОРНЈЕ МИНЕРАЛОГИЈЕ

цинабариту и сулшату стрихнина. Пастер је дубље нроучавао ову особину на кристалима тартарата, Елиитичну иоларизацију нронашао је Брјустер. Тоилота и иритисак упливишу јако на оптичке појаве у минералима; та су дејства проучавали Физо, Деклоазо, Брјустер и други. Физо је пронашао да индекс рефракције на Флуориту опада кад се температура кристалу новишује. Ово је особина течности и гасова-, а Флуорит је једино чврсто тело, који је показује. Код кварца јачина двогубог нреламања опада загревањем. Двклоазо је приметио да топлота мења величину угла оптичких оса и њихову раван — што је имало важних последица не само за минералогију , него и за геологију. Полихроизам је пронашао Брјустер, а његове снецијалне случајеве: дихроизам и трихроизам, проучили су Еордије и Соре. За изучавање ових особина построио је Хајдингер врло нодесну справу дихроскои. Сенармон је вештачки репродуцирао појаву полихроизма, тиме што је у кристалну супстанцију утискивао какву боју. ЈБоје минерала испитивао је Фурне. У опште се мислило да боје минерала долазе само од промешаних. металних оксида, али када се приметило, да се многе од њих врло ласно губе и мењају, када се кристал загреје , онда се помишљало на неки слабији и слободнији принцип боје. Леви је доказао да зелена боја смарагда из Колумбије произилази од неке органске материје а не од хромоксида, као што се обично мислило. Фурне држи да боје минерала и стена долазе већином од неке органско-мипералне материје , као што је петролеум, битумија и т. д. Фосфоресценција је пронађена била још у прошлој периоди, али је тек у овој потпуно проучена. Флуоресцеицију пронашао је Вгеи^ег. У години 1820-ој изишла је његова раснрава о ФОСФорисању минерала, основана на самосталним проматрањима и нокушајима. Резултати тих иснитивања јесу ово : 1. Врло многе минералне супстанцнје ФОСФоришу када се загреју. 2. Такви су минерали обично бојадисани и само од чести нровидни. 3. Боја ФосФорисане светлости не стоји у свези са бојом минерала.

4. На врло великој температури губи се особина ФОСФорисања. 5. Тела која су већ ФОСФорисала обично не апсорбују више светлост. 6. Има тела која трењем ФОСФоришу а загревањем неће. 7. ФосФорисана светлост има иста својства као и сунчева. 8. ФосФоресценција није битии карактер неке супстанције, јер од једне исте ®еле неки варијетети могу да ФОСФоришу а други не. Обе особине изучавао је потанко Едмон Ђекерел; он је на многим телима проматрао како се ти појави изазивљу инсолациом и одредио је услове под којима ће се они најбоље показати. Ва проматрање тих појава он је изумео фосфороскои , и убедио се да између обе врсте појава нема друге разлике дс разлике у трајању утиска : за њега Флуоресценција није ништа друго до ФосФоресценција. која траје само магновено.

С. Термичне особине Ове су особине изучавали ноглавито Мичерлих, Најман и Сенармон. Мичерлих је исшггивао ширењч кристала на тоилоти и доказао је да то ширење стоји у свези са кристалограФСВим карактерима даних кристала. Он је нашао ова правила : 1. Кристали тесералне системе шире се подједнако у свима правцима; њихови се угли дакле не мењају. 2. Крисгали хексагоналне системе друкчије се шире у правцу главне осе но у правцима бочних оса. 3) Кристали ромбичне системе нонашају се различно у свима правцима оса. Најман је нашао да се осе термичне иоклаиају са осама еластицитета. Ша® је у новије доба поставио је ова правила : 1). Загревањем се кристали обично врло јако шире. 2). Контракција кристала у једном правцу изванредно је ретка и никада не досгиже јачину пшрења у другом правцу. 3). Код кристала са неједнаким осама и ширење је неједнако у правцу тих оса. 4). Јачина ширења не стоји ни у каквом односу са величином оса. 5). ИзоморФна се тела не шире подједнако.