Просветни гласник
369
бриљантне мостове с једног краја великих иега на други, који су мостови готови да се сруше, затим интересантну структуру (склоп) полусенака и њиних зупчастих уреза и т. д. Сви ови нојави доказују, посредио или непосредно, истину, коју сам ја још одмах у почетку хтео да избавим из области претпоставака које владају. Што се тиче светлих места , чија је веза са пегама одавна позната, врло брнжљива носматрања Деиисова и Сечијева, заједно са стереоскопским опитима де .,1а Риа, потврдила су, да се ове неравности (т. ј. светла места) не разликују од старог дела сунчаног колута само тиме што немају пора, или што немају мрежаст пзглед, чије тавне, а понекад и дрне пруге дају светлнм деловима изглед лишћа врбе, пзглед испрекиданих пруга или изглед издуљеног зрна, него се разликују још н узвишенијим нивбм, где се држе над општим нивом ФотосФериним. За опе који мисле да је ФОтосФера. течна, доста је тешко да појме, како могу да се образују и још да се непрестано држе таласп на висини од 100 миља н више, све на једном месту у течном океану. Испитујући покушаје чињене на опсерваторнји Кевској (Ке\у), где је, има више од 20 годипа, у велико органнзовано ФотограФско посматрање сунца, Стеварт је приметио да се светла места ;свагда находе лево од нега: у 185 пега, ко.је прате светла места , само њих 0 пега чине изузетак и њима одговарајућа светла места леже десно од њнх ; 25 пега имале су своја одговарајућа светла места са обадве стране, а 158 имале су своја одговарајућа светла месга лево од себе. Ротапијоно кретање, гледано са земље, и које иде у нравцу с лева на десно, чнни, према примедби Стевартовој, те светла места изостају иза пега. Шакорнак (Сћасогпас) је чинио посматрања по истом предмету на париској онсерваторији, и на основу тих посматрања , он је Формулисао резултат тих посматрања овако: „пеге, које су размештене у групама „паралелним екватору, сукцесивно се поплављују све„тлим местима иза њих тако, да прва пега у правцу „ротације ишчезне пајпосле, а то је у исти мах н она „пега, чије је језгро најцрње и најправилније." Што се тиче саме ФотосФере, чију сам општу структуру напред само напоменуо, она свеједнако занима све посматраче, а постајање пега на њој изгледа као особити случај. Сад пређимо на трећу тачку испитнвања, т. ј. на ротацију. Сваки зна да су стари астрономи узалуд тражили за читава 2 века да тачно одреде време трајања ротације сунчеве. Пошто су се већ тако сустали, најпосле се Деламбер (1)е1аш1)ге) изјасни , да није вредно трошити више труда на та испитивања. Оне
нагле промене у изгледу , којима су пеге изложене, нриписивали су непрестаном сударању. А то је било погрешно, Ложије (РаиЈџег) је показао 1841. године да свака пега даје, тако рећи , различну вредност ротацији. Вредности, добнјене за трајање ротације посматрањем 29 пега, јесу врло различне, схватив пх у границама од 24 и 26 дана , и он је потврдио такође, да ове нелике разлике, које превазилазе несигурност мерења, зависе од битпости саме појаве. Еретања својствена пегама нредстављају у осталом карактер означен једновременошћу, и ако нравац њиног кретања није могао бити одређен. Ови неочекивани резултати прокрчише нов нут , али су ти резултати могли бити потпуни тек пошто се више година посветило искључиво тим посматрањима, ито помоћу методе, не беш толико нрецизне ,колнко подесне за око. Овом се послу одао Карингтон има већ неколнко годнна; он је прикупио 5290 нотпуних позиција сунчаних пега са безбројним потребним цртежима да би боље руководио дискусију. Рапун ове гомиле посматрања показао је да се угаона брзпна ротације креће од једне пеге до друге са ширином и то варира непрекидно и сасвим правнлно, а то се може видетн нз овог прегледа, у коме ми је знатна симетрија појава односно екватора, дозволила да скупим у само једну средњу серију резултате, који су добијени посебице за сваку хемисФеру.
ДНЕВНО ЗАКЉУЧЕНА КРЕТАЊЕ У
ГРИЧНА
КРЕТАЊЕ
РОТАЦИЈА
ШИРИНУ
0°
861'
25.09
— 6'
1
јужаа хемисФвр 1
1
847
25.50
0
2
«
«
2
834
25.90
+ 9
2
«
«
3
857
25.20
— 1
13
ср дина изм. обе хезшсф.
4
867
24.91
0
9
«
« «
«
5
881
24.52
+ 6
6
«
« »
«
6
862
25.06
— 2
19
северна хемнсФера
7
862
25.06
— 1
69
средина
ц,;м. обе хемиоФ.
8
860
25.12
109
«
« «
«
9
862
25.06
— 1
56
«
« «
«
10
854
25.29
0
44
.((
« «
«
1 1
756
25.23
0
56
«
« «
«
12
854
25.29
— 1
115
«
« «
«
13
849
25.44
о
26
«
« «
«
14
847
25.50
— 1
58
«
« «
«
15
847
25.50
+ 1
68
«
« «
«
16
846
25.53
+ 1
26
«
« «
«
17
841
22.68
0
47
«
« «
«
18
845
25.56
0
51
«
« »
«
19
839
25.74
0
65
«
« «
«
20
840
25.71
+2
69
«
« Ћ
«
21
835
25.87
+ 2
61
«
(( «
«
22
838
25.78
0
105
«
(( « 47
«