Просветни гласник

374

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОИШТЕ ИСТОРИЈЕ

читава чуда. Тако на прилику они су причали, да је у Херкулесовим стубовима море тако густо као тшхтије и да се мора кроз огњено море проћи. Ако и преко тога причања пође нзка туђа лађа, они јој покажу наопако пут, те негде наседне на песак иди залута. Финичани су водили трговину и на суву ж путовали су на север, нсток и југ. Они су из Јерменије, на северу од Финикије, доносилн гвожђе и челик, коње и робове. Оа нстока из Вавилоније и Персије платно, а може бити, и свилу. Из јужних плодних земаља зелени и мирисе и т. д. Ове ово није било довољно за Финичане. Они отпутоваше на нрпморје арапског залива. Тамо нађоше на обали великог полуострва Арабије ону смолу и оне биљке које су сви народи на жртву приносили. Тако исто нашли су тамо много злата и слонових костију, из којих су изрезивали разне ствари. Кад се сазнало, да трговди долазе у Арабију, онда су из најудаљенијих крајева доносили еснане на размену. Нарочито су доносили са острова Цејлона пауне, мајмуне и цимет. Финичани су држали, да се то доноси из унутрашњости Арабије. 2. Срећом Финичани су наишли на више открића, којима су се умели обогатити и увећати трговину. Они су пронашли отакло и пурпурну боју. Тако исто они су први изумели прести и ткати вуну. Још се држи да су они нрви изумели азбуку. Прича се да су Финичански трговци носили шалитру на лађама и близу Оидона извезли се на обалу једне реке. На обали реке било је доста шљунка. Они су хтели овде да зготове јело, али нису имали великог камена, да изнад ватре наместе котао. 0 тога узеше из лађе големе комаде шалитре, метуше их на песак и озго метуше казал. Шалитра се у жару растопи, помеша се са лепелом и зажареним песком. Еад се пламен угасио, изненађени трговци угледаше стакласту масу. Тако је пронађено стакло. Али онда га нису ни зашта друго умели употребити, осем за накит и за украс. Прозоре нису умели правити, а тако ни судове. Њихови судови били су од земље, чаше су правили од метала, а тако исто и огледала. Оа стаклом су китили таване и дуваре својих соба. Одатле је прешла вештина правл.ења стакла у Египат. У Египту су већ научили

вешто правити разне ствари од стакла. Римљани су добијали своје стакло из Египта. Једна стаклена чаша, у оно време, била је скуиља него златна. 0 проналаску пурпурне боје овако се прича: Један Финичански чобанин чувао је своје стадо поред морске обале. Његово пеето ждерало је морске пужиће и враћало се своме гоеподару са врло црвеном њушком. Овај мислећи да му је псето рањено обриса му крв са једним вуненим клупчетом. Тада је тек виде да псето није рањено, а на вуније оетала најлепша црвена боја. Кад је то пастир иепричао, онда су за ту боју сазнали трговци. На скоро је пурпур тако чувен и тако скуп постао, да су га само краљеви и врло богати људи носити могли. Но овај народић изнашао је још много друго којешта. Тако на прилику њему се насигурно припиеује да је пронашао вештину рачунања. Трговцима је рачунање веома иотребно. Колико су Финичани били вешти у зидању, показује Ооломонов храм у Јерусалиму, који су зидали Финичански мајстори, које му је његов пријатељ краљ Хирам иослао. 3. Овојом великом трговином и саобраћајем са свима земљама, Финичани су поетали најбогатији и најимућнији народ на целоме свету. „Њихови трговци су кнезови, њихови дућани су најдивнији у земљи"', вели пророк Иеаија. Њихова сирота земљица постала је као каква најленша башта. Свака четири сахата била је по једна главна варош са уређеним путовима и мајурима до друге вароши. И такав живот беше свуда! Човек је могао видети како овде лепршају једрила, тамо чегрћу точкови, онамо лупају чекићи, све живи и креће се, све тргује. По вароши и обалама врвили су људи на све стране. Финикија беше нијаца целога света. Тако богатство и сила примами ратоборне народе. Њихову брзу пропаст предсказали су им пророци Језекил и Исаија овим речима : „Ридајте (Кукајте) лађе Тарсиеке, јер је раскопан ваш град! Руку своју подиже Роспод на море и задрма царства; Роснод је заповедио за Финикију да ее раскопају градови њени. Ти грабљиви Оидоне, не ликуј више, и твоје тврђаве, о Тиру, разрушиће се!" Било је око 600 год. пре Христа кад је на Финикију напао вавилонски цар Небукадне. Он освоји