Просветни гласник

карактерне слике из опште историје

373

ниву. На његову несрећу изли се река Тигар и разруиш један део зида од вароши. Тада Арбак нанаде на краља, који се не могаше одбранити, већ сам запали свој двор и изгоре са својим женама и благом. Тада се, после смрти Оарданапалове, раснаде велико асирско дарство. III Ф II Н И 1 АН И 1. Најстарији и најславнији трговачки народ у старом веку били су Финичани. У старом завету , у нрвој књизи Мојсеовој, назива се Сидон, главна финичанска варош, најстарији син Ханаана. Ханаан зову јевреји целу обалу Оредиземног мора од Жале Азије до Египта, а ова јеврејска реч значи: „земља трговачког народа." Земљица ова била је узана морска обала, од Средиземног мора. У ширину је имала једва 10 сахати, а у дужину до 50 сахати. Од остале Азије одвајале су високе Ливанске горе. Земља је била каменита и неплодна и с тога није била згодна ни за неговање стоке ни за обра-ђивање. Тако су Финичани морали отиочети ловити рибу по мору, и то им је у почетку било све богатство. Риболов упознаде људе са морем и са опасностима на њему. Спроћу њихове земље лежало је велико острво Килар, и они су ночели правити лађе и прелазити тамо. Али Кииар већ беше насељен, и Финичани, као странци, који се за непријатеље сматраху, не хтеше излазити на суво. Најпосле силом и лукавством излазили су на суво, нашли су шта им је требало, опљачкали, па се враћали натраг. То пловљење пробуди у људима дух, и начини их вештим и лукавим. Финичани почешће одлажаху на Кипар и кад приметише да су становници острва простаци и незналице, и да много цене које какве сптне сгвари, односили су их тамо и промењивали за друге ствари. Али и пљачкање нису заборавили и кад су год могли одводили су са собом и саме људе, иа су их после као робове продавали. Тако су они добијали са Кипра разне ствари и после их носили на разне стране и продавали их. Жало по мало па најпосле Финичани овладаше острвом Кипром. Кад се у тој земљи намножио број становника, онда се одвајала по једна гомила и пресељавала се на Кипар. Тако преселење

из своје земље једне гомиле људи у другу област (земљу) зове се колонија. Финичани су имали велику добит од рудокопа на острову Кипру, а то их је побудило да оснују више колонија. Тако Финичани отнловише даље на лепо острово Крит (Крету), по том око мале Азије до на мореуз Дарданеле, који одваја Европу од Азије. Даље они нрођоше кроз ову морегзину и опловише обале' Дрног мора. Овуда су поред обала подизали тврде зграде, и утврђивали обалу, где су носле смештали своје лађе и своје еснапе. Финичани су опловили и Грчку и њихова мора. Грци у Жалој Азији одали су се и сами морепловству и узимали су Финичане за своје учитеље. По том су Финичани пловили даље на северну обалу Африке. Ту на самој обали, према острву Оицилији, подигли су они славну колонију Картагену. Картагена је Доцније ностала врло силна држава. Одатле су иловили трговци у Сицилију, подизали су и тамо варопш, и рели под своју власт велики део острва. На послетку отпловише они још даље до Херкулесових стубова*), (мореузине Гибралтара), које су стари сматрали као крај света. Они изађоше у Шпанију, и ту су у почетку нашли тако много сребра, да су све своје рађевине од дрвета, камена и бакра тамо односили и давали их за сребро. И саме оне ленгере на лађама правили су од сребра. Најславнија њихова колонија у Шнанији била је Тартезис. Али то не бегае довољно за трговце као гато су Финичани. Они се упутигае даље на британска острова. Ту нађогае нов метал цинак , и по томе и земљу назвагае цинска острва. Погато су вигае пута игали на британска острва, кренуше се даље на обале Немачке. Т-у нађоше сјајни ћилибар, који су Грци назвали електрон. Кад су ово провидно тело однели у земље око средиземног мора, сматрали су га тамо као најскуиоценији накит, и ценили су га више него злато. Као год гато сада мећу у нрстење дијаманат, исто су тако тада метали ћилибар. Они су сваком народу носили што му се највише доиадало. Да не. би и други народ путовао у те земље, куд они иду, они су причали о своме путу *) Назвато тако по пмену најсгаријег и најолавнијог гртког јунака Херкулеса.