Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИК6

Но осем ових ратова нападади су иа Индију многи народи и отимали многе земље. Пре 24 године Индијом су завладали Енглези. Енглеска краљица, зове се и „индијска царица." Енглези имају велиие користи из богате Индије. 2. Касте (редови) Још од најстаријих времена Индијанци су се дел или на касте (редове). Таквих каста билоје пет. Ирва каста били су Врамини, Или сввштеници. Они су били најсилнији и у свему се одликовали од осталих касга. Они су сами проповедади да су они створени из мозга њиховог бога Браме. За то они и служе богу Врами и не морају ништа друго радити. Нису били дужни давати држави данак нити ишта друго. Они су само смеди учити и читати свете КЊИге, а никО други* Они су могли свакога казнити иди прокдети, и за то им се сваки нокоравао. Они нису смеди никоме показивати што год из светих књига, нити су се смели с киме мешати. Али грехове су могли опраштати. Оамо ономе ко увреди Врамина, не може се никако грех опросгити. Брамини су, као год и у Егинту свештеници , били и декари. Они су највише лечиди молитвом, а нису знали онако декарство као у Египту. Друга каста били су војници (кшатрије.) Ва њих су свештеници проповедали, да су створени из груди бога Браме, и да им је посао, да бране своју домовину. Они су биди најбдиже Браминима и њихов закон вели: „обе касте треба да буду једна с другом, јер једна без друге не може бити." Из војничке касте бирани су владари. Ади и сами вдадари морали су слушати Брамине, а они су оиет помагади владарима да их народ сдуша и обожава. Владар је могао и умрети од глади, ади није смео ударити порез на Брамина, нити допустити да неки од њих гладује. Војници су као и Врамини ослобођени од рада. Трећа каста били су трговци и занатдије. Они су моради радити и за себе и за оне прве две касте. Њих Брамини нису баш сасвим презирали, али се нису смеди с њима мешати. Веома је била презрена четврта каста у којој су били сељаци. Њих су рачунади као просте сдуге и робље, које је дужно радити и издржавати Брамине и војнике. Несретни

ови људи нису смеди ни погледати Брамина, а камо ди с њим говорити. 0 петој касти не треба ни говорити. Она је мање вредила него животиње. Ето тако је био иодељен индијски народ. 0 тога у Индији није могда напредовати ни наука, ни вештина, ни земљорадња. Трговина није ни због тога напредовада, што ни један Индијанац није смео излазити изван своје земље. И код њих, као и у Егинту, није се могло прећи из касте у касту. Ко се родио Брамин, тај је остајао Брамин, а коме су родитељи били занатлије, морао је и он бити занатлија и т. д. Још је био један несрећни обичај, поред свију несрећа, а тај је, да су жене спаљивали носле мужевље смрти. 3. В е р а Овете књиге индијске зову се Веде и има их четири (Риг, Јагуст, Оаман и Атарван). У тим све-. тим књигама казује се да има три главна бога : Огна, Индра и Оурија. Веде не допуштају клањати се људима ни иконама, нити ичему нгго се да видети. Оне налажу љубав према свима људима, па и према непријатељима. Казују да се три пут на дан ваља молити богу и то јутром, на подне и вечером. Жртве се приносе у плодовима и цвећу. Веде чак не допуштају да се народ дели на касте. Веде су веома старе књиге. Доцније су Брамини друкчије тумачили Веде. Она три божанства добиди су друкчија имена. Гдавни бог био је Врама. Он је сгворио цео свет и све што је на свету. Други бог био је Вишну. Вишну је бог, који све што је створено одржава. За њега веде Индијанци да је врдо много пута примао на себе човечији облик и силазио на земљу. Трећи главни бог био је Шпва. Он је бог зла, и с тога он руши све што је створено. Сва три ова бога чине индијску Овету Тројицу, (Тримурти). Осем ове Ов. Тројице имају још врдо много богова. Шта више иоштовали су и неке животиње као свете. Реку Ганг, као Египћани Нил , држади су Индијанци за светињу. Они су веровали да душа иосле смрти иде у животињу и то ако је човек био добар у добру, а ако је био рђав у рђаву животињу. То се зове сеоба душе. Веровали су у судбину. То значи, да се човеку при рођењу одређује шта ће бити и какав ће