Просветни гласник

378

јом женом, да убију путника, кад он оде да спава и кад добро заспи. Путник вечера нешто мало и попије еамо једну чашу вина. Њему се некако није допадао овај механџија, па је у себи наумио да буде на опрезу и и да не спава никако. Еад је отишао да спава, он затвори врата за собом и забрави их. Узме нешто новаца и метне их под главу, а остало не хтеде вадити, него задржи код себе. У кревету је дуго лежао све једнако будан. Проиитивање I одсека. Еад је било тако око 11 сати ноћу, и кад се у целој механи није чуло живе душе, на један иут стаде неко око прозора да шушкара. Путник се поплаши, па одмах скочи из кревета и завуче се доле под кревет. Не потраја дуго, кад наједан пут прозор се отвори и унутра уђе неко. Еад уђе, он затвори прозор. Путник ћуташе испод кревета и слушаше шта онај човек ради. Учини му се као да се онај што је ушао свлачи и изува. Не потраја дуго, а онај што је ушао кроз прозор свали се у кревет и леже да спава. Још мало па стаде хркати; дакле беше заспао као мртав. Путник све једнако ћуташе испод кревета и мжпљаше шта ће сад да ради. На један пут отворише се она врата која је он забравио, и унутра уђе неко. Неко остаде на прагу, а онај што је ушао стаде се полако по помрчини примицати кревету на коме је путник спавао, но на коме сада не спаваше он већ онај што је ушао кроз прозор. Онај што је ушао на врата стаде пипати по кревету и кад напипа човека који спаваше, он млатну нечим, као да беше сикиром, а онај сиромах само дрекну и не чу се жив више. На један пут поцури нешто с кревета и путнику који беше испод кревета стадоше капати млаке канље по рукама. То беше крв од онога што је лежао у кревету. Путник све једнако ћуташе, и сав дркташе. После тога уђе и онај што стајаше на прагу и обоје узеше човека с крев,ета и изнесоше на поље. Чим они изиђоше, путник се извуче испод кревета и како су врата стајала отворена, он изиђе полако из механе на друм и стане бежати право у село. Еад дође у еело, стане код једне куће, про-

буди људе и запита их, где ееди кмет сеоски. Еад му они кажу, он се упути право кући кметовој и кад тамо дође, он пробуди кмета. Емет га запита: шта хоће, а он му исприча све како је заноћио у механи и т. д., како је онде где је он хтео да спава убијен један човек, и како би по свој прилици убили и њега, да није био на опрезу. Емет узме одмах неколико еељака са собом и пође с њима право у механу. Ономе путнику рекне, да се сакрије мало подаље од механе и да чека докле га зовне. Проиитивање II одеека. Еад је дошао пред механу, почело је већ свитати. Он пробуди механџију који још спаваше, па га етаде питати: — Жеханџија, где је онај човек што је еиноћ овде дошао ? Механџија одговори, да је јутрос још пре зоре отишао некуд. Емет му рекне, да лаже, јер тај човек који је код њега заноћио није никуд отишао, него га је он ноћае убио. Механџија се стаде бранити и правдати како он ништа о томе не зна. Емет заповеди кришом да се дозове онај путник који стајаше прикривен иза једног сена близу механе. Еад доведоше путника, механџија сав задркта. Еад путник стаде причати еве како је било те ноћи у оној соби где је он спавао, онда изиђе и механџика и кад виде путника жива и здрава и чу како је неко кроз прозор ноћу ушао у собу и легао у тај исти кревет да спава, она дрекну иза гласа и окренувши се своме мужу повиче : „Несретниче, ти си нашег сина заклао !" Механџија стајаше блед као окамењен, па кад ее мало к себи поврати, он јурну заједно са својом женом право на ђубре, које беше код пггале, узе мотику и стаде ђубре откопавати. Не потраја дуго и обоје извадише једног човека и кад га добро у лице загледаше познадоше да је то најстарији син њихов. Одмах се досетише своме јаду. Мати стаде запевати иза гласа, а отац кршаше руке од жалости и етраха. Емет и сви сељани који беху видеше јасно, да је механџија онај који је хтео да убије путника, па не знајући убио сам свога сина. Механџија видећи како га је Бог каштиговао за његово зло дело које је хтео да учини, не могаше се више ништа бранити, те га, људи везаше конопцима и одведоше у суд.