Просветни гласник

402

своме штампано. Ово је у неколико чудновато, али је сушта истина. Руси троше на то огромне каиитаде само да би књижевност њихова што богатија била ваљаним умним производима. ~ Према свему реченом држим, да је овом наученом теду излишно говоритн о потреби и важностн рускога језика за нас Србе. При прегледању рукониса г. Илића, иоред поменутога, спазио сам у руконису и неке погрешке које су већином у преплсивању учињене, и које је пужно исправити, као : У §-3. погрешно је изведен бројпи значај писмена •ј . и (о. јер ?|с. означава број 700. , а не 70; о> 800, а не 80 и # — 9, а не 90. У §-4 не могу се сложити са г. писцем у тумачењу како се пзговара и. Он каже да се н нзговара као наше и после писма и, н. пр., вели, иснит. Мени се чинп да се наше и изговара свуда једнако и у речнма н. пр. читати, зијати, вијати, итд., и у речима где има и пред и, као: пити, испити, запопити, иснит, итд. — Малоруси ш изговарају као наше у, и тако је његов звук протумачио г. Васиљевић у учебнику: „Учитељ рускога језика" на стр. 2. Међу тим Руси не изговарају н ни као наше у , као што га Малоруси изговарају, ни као наше и после и, као што г. нисац вели, већ не чује неки средњи глас између та два писмена и и у, и то више кроз нос, као отприлике што Французи изговарају њихово нисмо и. Овако би туебао да објасни и г. Илић. Што сам казао за и, то се исто може однети н на писмена д и т (види §. 5.) , кад долазе пред б . Н и ова се писмена не могу тада изговорити бага као наше ђ и &, него опе г има неки средњи глас, у ком се при нзговарању чују по два звука н. пр. у изговарању дб чује се глас и од д и од а тако се исто и при изговарању гб чује и т и & и то но пола гласа. Даље погрешно је речено у истом §., да се е и и иосле писмена л и н умекшавају. Требао је г. писац да каже, да се гласови писмена л и н у љ и њ умекшавају, кад после њих долази писмо еи и, изузимајући у неколико речи, као: славлне, граждане, израилвтлне итд. у коЈИма се речима пред е н не умекшава. Поред ових погрешака има још пеколико и то врло малих погрешака, које су се случајно увукле, и које би и сам г. писац при корегирању спазио и исиравио. Према свему реченом, а при том имајући у виду, да школе, услед немања оваквог дела , трие велику

оскудицу, н да бн се већ овом књигом иодмирила потреба једнога разреда , иа још кад се дода могућност, да може сам г. писац своје дело корегирати и при коректури погрешке исправљати, и још много што шта кориснога, као н. пр. више примера, у дело унети, — онда част ми је не само предложити него и умолити Главни Просветни Савет, да изволи иримити понуђено дело: Руску граматику г. Јеврема Илића, као ирви део; с тим , да препоручи г. Илићу, да у што краћем времену састави и изради и други део граматике, као и читанке с реченицама, које су неопходне уз граматику. Што се тиче награде за поднешено и прегледано дело, ја држим да би требало оцеком наградити г. писца са најмање 600 динара , а дело о државном трошку штампати за учебник рускога језика у средњим школама. 26. Априла 1883 год. У Београду. Протосинђел ј^ИК. ј^УЖИЧИЂ 1 '. После тога Просветни је Савет одлучио: Да се в Руска Граматика " може примити за школску уиотребу и штампати о државиом трошку, иошто писац иоправи своје дело по примедбама реФерената, изузимајући одељак о акцентима који остаје онако какав је и пошто изради и други део о реченицама, те да се I и II део штампа уједно. Како је г. Илић већ готов с II делом, то се може цело дело штампати, а да се више не подноси Главном Просветном Савету, јер писац нзрађује своју граматику по нризнатим изворима. Као хонорар одређује се нисцу од табака 80 динара. РеФерентима одређује се по 50 динара за реФерате. УШ Арх. ДучиК моли да се ослободи чланства у дисциплинском одбору, јер је многим другим дужностима преоптерећен. Главни Просветни Савет усваја молбу г. Дучића, с тим да на идућем састанку избере на место његово друго лице.

С овим је састанак закључен.