Просветни гласник

401

схнатаву нлан г. Идића потпуно одмерен и врло удесан за нредавање рускога језика. Сложивши се на тај начии са г. Идићем у цедокуииом пдану израде руске грчмачике, ја сам приступио прегледу иоверенога ми рукописа, па сам нашао да је цео рукопис подељеп па прнстуи и два одсека. У пристуну је г. писац кратко, ади јаспо и тачно одредио развој руског говорног језика: одредио је раздику између старог и садањег руског језика, као и иостаиак руског књижевног Језика , кога је смер да уједначи у свима крајевима многобројнога рускога народа говорни језик. За тим је нацртао кратку историју руске азбуке: иоказао је јасно постанак њен, као и то, како се она у току свога живота развијада, мењада и усавршавада, док није најзад новучена раздика између црквепо сдовепске и руско-грађанске азбуке, а тако исто и раздика између рЈСке и садање наше азбуке. Све је то тако депо и кратко изведено како се само пожедети може. У првом одсеку г. пиоц је доста оиширно разрадио науку о писменима — Фонодогију, издоживши јасно и потиуно науку о писменима — граФИци, звуцима — Фонетици, а тако исто и о акцентима , који се и ио граматикама за руске шкоде само површно предаге, и који се у шкоди из граматике тешко могу изучити, иа ма кодико опширно они биди израђени у теорији. Да ми г. писац није горенаведним иисмом објаснио, да су мдоге ситнице из науке о гдасовима ушде у његов рукоиис само за то, да ученици према иотреби н изван шкоде пмају где наћи обедежених иравида за тумачење непојмљивих речи, ја бнх нреддожио био, да се бар нека места из овог одсека избаце. Но кад се узме у обзир та окодност, да је за ученнке врдо тешко одржати гдасовне законе у памети, и да ти закони играју врдо ведику и зпачајну удогу у мењању речи, онда се потпуно сдпжем са г. нисцем, што није жадио труда, да у своме рукоиису тако богато разради науку о гдасовима и да тим начином иомогне ученицима и онда , кад им па.мћење изда. Ово се може одобрити г. Идићу и с тога, што се наука о гдасовима при предавању српсиога језика у нашим гимназијама опширно предази, паје на овај начин врдо згодно чииити поређење између два сродна језика, као две гране на једноме стабду. У другом деду г. писац издожио је веома појмљиво и у свему правидно науку о речима. И ако изгдеда мадо сувопарно набрајање наставака за грађење речи, пнак је г. писац добро учинио, што је на тај начин дао могућност учепицима, да схвате смисао појединих речи по наставцима - што је, разуме се, врдо важно при учењу туђег језика. Израда овога одсека, као и цедога деда таква је, да се ја с хвадом могу о њој одазвати.

При цедокупном прегдеду иомепутог деда види се да је г. иисац, при састављању истога, посдужио се ирвнм изиорима, каквих по овој врсти науке има руска књижевност, као што !0 и сам г. писац веди у своме спроводном писму; а нарочпто се носдужио граматиком 0. Бусдаева , која има насдов: „Историческал Граматика рускаго азика — етимодогил. 1875 год." - Није г. писац оставио без пажње пи опо, што се у нашој књижевпости могдо наћи по пауци о језику. — Кад ка;нем да је г. иисац при нисању овога деда посдужио се првим изворима руским, а нарочито сиисима В\ сдајева, чија граматика има високу важност и цеиу међу. јевронским наученим Фидодозима, — онда држим да сам тим казао и то , да се г. писац више држао научпе, него ирактичне снстеме, што му је, у осталом, цричињавадо ведику тешкоћу , нри састављању овога деда. — Оп жедећи да нзбегне практичну систему, којој се управо задаћа своди само на механично нзучавање некодико речи и реченица из туђег језика, а онет не жедећи дати своме деду строго иаучан карактер, ирибегао је здатној средини, што му је доста срећно за руком испадо. И одиста, ако читадац иоде обрати већу пажњу на систему и израду самога деда, то ће се уверити, да Је г. писац, с мадим и то ненриметним изузетком, постигао свој-емер-,-. п дедо тако удесио, како сувремена наука н иагре^ба шкоде нзискује. Дедо ово може иосдужити као вешт и нскусан путовођа за ученике наших средњих шкоДа који почињу учити руски језик тек иосле. стеченига у придичној мери Фидодошкога знања. Свако дедо поовој струци науке, ма за којМсџезик бидо, веома је важно , а овако дедо за руски језик још је од значајннје користи по нас Србе, нарочито српске свештенике и учитеље, који и тако ни један туђ језик у шкоди не науче; а мећу тим свима је н свакоме иозпато, кодико је вазкно за сваког човека у опште, кад поред свога матернога језика зна још који туђ језик. — Изучавање рускога језика оправдава се тиме , што је то језик једне гране сдовен. стабда, коме и наш језик припада; а друго — што је руска књижевност тако богата, нарочито богосдовска, да мадо, иди, можда, и нимадо не усгуна књижевности западних народа у Европи. Опа се тако брзо развија и напредује, да ће за кратко време прво место међу јевр. књижевношћу заузети. Руска је књнжевност и сувише богата преводима. Једва се у данашње време може наћи која књига старих н нових кдасикера, а да већ ннје иреведена на руски језик , па још, шта внше, мдога су важнија деда доживеда но некодико превода. Често се дешава, да Гуси ионеко важно дедо нре издаду у иреводу, него што је оно у оригинаду