Просветни гласник

404

кратки преглед иоторије минерадогије

то не важи за оно гасне шупљике, које су некада биде течношћу иснуњене, ла је течност временом изветрида. 4) Еристали у којима се надазе и течне и гаснеинкдузије образовади су се унрисуству итечности и гаса. 5) Они кристали у којима се налазе течне и стакласте инклузије морали су посгати узајмним дејством ватре и воде а под ведиким лритиском. 6) Кристали, који имају особине ове посдедње групе ностали су под великим напоном, услед заједничког дејствовања врелог растопа, течног раствора и сублимације гаса. 7) Под иначе једнаким усдовима, они минерали који имају мање уметака кристалисали су спорије но они, у којима их има више. У најновије доба минерогенију су јако унапредиди и новом светлошћу обасјади радови Фукса и помоћника му Мишел—Левија. Правац, кога се држе ови природњаци у својим истраживањима раздикује се од праваца осталих претходника и сувременика им. Обично су минералози, ради објашњења постанка различних минерала, гледади да ма којим вештачким путем репродуцирају те минераде. А ови се Француски научњаци не задовољавају само тиме да имитирају Форму и хемиску конституцију минерала, 1н:1| да их репродуцирају баш у ономе стању у коме се у природи налазе и са оним силама са којима се природа вероватно служила при њиховоме стварању. Сада тек, носле њихових синтетичкдх радова види се јасно кодико су велике користиод минералне синтезе и како многа минералогака питања она осветљује. 2. Минерална Хемија У овоме веку хемија је двојако убрзада напредак минералогије, једно усавршавањем метода анадиза и њиховом применом на минерале, адруго стехиометричким рачуном и тумачењем резултата анализе. А суделовањем хемије и кристалогра®ије пронађен је изомоџ/мзам и полиморфизам, који изражавпју односе хемиског састава минерала спрам његове Форме. Лавоазије је одомаћио вагу и мерење у хемији, а тиме је и наука о једињењу тела у стадним про- ! порцијама утврђена. Берцелиуе је израдио електрохемиску теорију, којом је објашњавао хемиска једињења. У овој су периоди пронађене врло мдоге сгихије а нроучено је и њихово распрострањење у мине-

ралном царству. Ново пронађена тела јесу: Тантад, Паладиум, Родиум, Осмиум, Иридиум, Јод, Аитион, Селен, Кадмиум, Алуминиум, Бром, Ванадиум, Лантан, Дидим, Ербиум, Тербиум, Рутенијум, Ниобијум, Дезиум, Рубидиум. Ва анализу минерала врло је нужно бидо изнаћи начин, како да се растварају нерастворни силикати. У прошдоме веку такви су се силикати растварали помоћу алкалија, али се због тога не могаше одредити количина истих тела у даним силикатима. В. ЈРозе растварао је еидикате помоћу нитрата барита. Берцелиус је употребио Флуороводоничну киселину. Еобел је неке силикате могао да ■ раствара кад их је претходно довео у аморфно стање. Алуминате и Корунд растварао је X. 1'озе помоћу сулФата калије, који је Берг^елиус употребио за танталате. За раздиковање оксида метада од њихових оксида најбоља се показада метода Фукса помоћу карбоната креча и карбоната барита. Велике услуге аналитичној хемији минерала учиниде су метода титрирања и саектрална анализа, које су у овом веку пронађене и усавргаене. Употреба летрора протирена је и усавршена. Ту су се одликовали Берцелиус, Фукс, Смитсон, Турнер и Платнер. Највише и најбољих минералних анализа израдили су Дамур. Енри-Сент Клер Девил, Шарл СентКлер Девил, Пизани, Берцелиус, Рамелсберг. Ва објашњење резултата квантитативних анализа минерала, највише је допринео закон стадних пропорција, који је Берцелиус утврдио. Овај одлични хемичар поставио је такође хемиске и минералошке Формуле једињења елемената. Фукс је пронагаао викарирање или стехиометричко застунање појединих елемената. Ово је навело Мичерлиха до проналаска изоморфизма. 0 друге стране проучен је и иолиморфуизам, ко,ји се прво запазио као диморфизам. Шерер је поставио иолимерију или иолимерни изоморфизам на супрот обичног, мономерног. А теорију хетеромерије поставио је Херман (1848). 3. Систематика У философији минералогаке науке постоје два главна питања: једно се тиче специФикације мииерала а друго класиФИКације Фела. Прво се литање сматра за регаено од како је Хаји определио појам мине-