Просветни гласник

његој ј а цримена

407

да тако давши ргчуна о свему ономе што амамо и зиамо, подстакну раднике па даље усавршавање свега онога што човечији живот креће у напред. И са те стране неодењена је усдуга коју су учиниле светске шдожбе људском напретку у свима његовим гранама. Изложаба има народних и светских. На првима се износе нредмети ичрађени само у тој држави где се изложба приређује. а, у другима износи своје производе цео свет, ра/шицн са свију страна наше земље. Ове се изложбе зову још и мсђународне. Још се разликују изложбе, било народне било светске, и по томе, да ли су на њима изнесени нредмети свију грана човечијег рада, или само једне извеспе гране. Прва изложба, на којој су изпошени били предмети свију грана индустрије, била је од 1 Маја до 15. Октобра 1851 год. у Л.опдону, која је у исти мах била модел свима доцнијим изложбама. После четири годипе пођоше Французи трагом Енглеза и приредише 1855 године праву светску издожбу, јер је она лондонска бида више излог неколико приватних друштава. Французи подигоше те године у Паризу »индустријску па.лату 1 ' у тако званим „јелисејским пољима" и у њој нриредише прву светску изложбу на континенту. За овима дођоше поновљене изложбе у Лондону и Паризу, за тим још и у Бечу, ФиладелФији и другим варошима. На општим изложбама, као што поменусмо, морају бити заступљене све гране ипдустрије и науке. Ако ,је пак нека грана развијенија и у исти мах тежи се да се она још већма усаврши, онда се приређују снецијалпе изложбе једне иди друге гране индустрије. Ту се излажу предмети који непосредно или посредно заступају њу. Пошто је врло мало тако разгранатих нојединих грапа индустрије, да би се могла приредити специјална светска изложба, за то су и такве изложбе доста ретке. Много чешће бивају онште светске изложбе. Од пре неколико десетина година иступида је из шкодских учебника и ушла у коло практичне примене једна грана науке којој је зачетак врдо далек у старини, но која је тек у најновије доба оГ>ратила на се пажњу како научњака тако и индустријалаца. Од најнижег ступња. развијала се она врло брзо, заузимајући сваке године све шире земљиште и у науци и у црактица. 1881. године достигла је толики ступањ развића, да се од њених нредмета могла нриредити светска изложба , а у цељн да се на .једном месту прикупи све оно што је до сад на тој грани урађено, те да се тако види ступањ до ког је достигла и шта треба у будуће на њој усавршавати. Та нова грана индустрије јесте елвктрицитет , од чијих апарата и примењених справа приређена је светска електричпа

изложба у Паризу те године. Интересујући се за сваки напредак на нољу физичких наука, имали смо прилике да прегдедамо целокупан развитак електрицитета и његове нримепе и сматрамо за дужпост даотомеизвестимо свакога оног, којибисе за ту грану науке интересовао. Претходно задржаћемо се код овогодишње*) изложбе, изложив у главним потезима снољашњу њену страну, т ј. распоред појединих држава, које су учествовале, даћемо целокупан преглед изложених иредмета, па ћемо онда у два главна одељка пропратити најнре електрицитет као науку, а за тим свуколику доданашњу примену у сваком обзиру. Говорећи о ирвом делу показ :ћемо кодико и каквих има врста електрицитета, како сј едектрицитет ароизводи, како се мери, како се проводи сједногместа на друго, и за тим како се едектрицитет као снага може иретварати у друге нриродне снаге (у звук! тонлоту, светлост, магнетнзам, хемнјску радњу, механичку снагу н т. д.). У другом делу биће изложена сваколика нрнмена електрицитета у нрактици а науци, те ће том нриликом бдти говора о електричној светлости, телеграфу, телефону, микрофону, фотофону, галваноиластици, електромоторским саравама (електр. железници, електричном чуну, ваздушној лоитивт.д. нт.д.); о иримени електрицитета у иојеАиним гранама науке као на нр. у медицини, метеор/ологији, астрономији, ботаници, зоологији , физиологији, минералогији п геологији, хигијеии, техници ит.д.: поред осталих најразноврснијих иримена у свакидањем животу и домаћим приликама. Само тако ће се читаоци нотпуно упознати са том физичком снагом што се зове едектрицитет и само из њене најразноврсније примене појмиће значај овогодишње изложбе. Ни једна нрнродна снага није пружила корен тако на све стране, као што је то код електрицитета. 'Гако се може и оправдати то, штоје у ово доба нажња свију научњака и нндустријалаца скренута на ту грану Физике и што се с правом вели да је сад наступидо доба електрицитета Пре но што уђемо у овогодишњу нзложбу, да видимо да ди јејош који пут чињен издог електричних снрава, ако не специјалан, а оно бар у општим изложбама. Кад год су приређиване опште изложбе, увек је у неколико бно застунљен и електрицитет. И на ирвој изло?кби у Л.ондону изложене су бнле пеке електричне справе. Ту се у исти мах увидело да ваља тој грани науке обратитн већу иажњу, те се с тога и сматра да је та лондонска изложба била колевка едектричној индустрији. На тој изложби највише је пао у очи ') Овај је прзглед написан 1881. год. одма пооле изложбе о којој је реч.