Просветни гласник

416 КАРАКТЕРНЕ слике ИЗ ОПЖТЕ ИСТОРИ.ЈЕ

КАРАКТЕРНЕ С/1ИКЕ (по р.. јЗ. (НАСТ. V ПЕРСИЈАБЦИ I Кир 0 рођењу и о животу сдавних људи обично се причају чудновате ствари. Тако је чудновата и ова прича, коју ћу вам причати о рођењу персијског краља Кира. Ево те приче: Астијаг, миђански краљ, уснио је сан како је из недара његове кћери Мандане израсло једно дрво, које је са својом сенком прекрилило делу Азију па и њега самог. Он дозва свештенике у свој двор, каза им сан и питаше их шта то значи. Они протумачише да ће његова кћи Мандана родити сина који ће освојити сву Азију и биће опасан и за њега самог. Краљ се од тога уплаши. Да се сан не би испунио, уклони он евоју кћер из двора и посла је у Персију. Тамо је удаде за једног Персијанца (по имену Камбиза). После годину дана Жандана роди сина, коме надену име Кир (а то значи њиховим језиком сунце). Краљ, који је опет сањао о потоњој сили свога унука, поплаши се још више. 0 тога заповеди да се дете доведе, па га даде своме чиновнику Хариагу , да га одведе у какву велику планину, да тамо од глади скапље. Харпаг узе дете, оде даље и заплаче се. Он је био доброг срца и није могао убити невино дете. Али се бојао свога краља и предаде дете једном настиру, да га он умори. Пастир то не хте учинити, већ узе детенце и однесе га својој жени, којој је баш тада дете било умрло. По том обукоше своје мртво дете у лепе Кирове хаљине. Три дана по том оде чобанин у варош и рече Харпагу: „Сад ти могу ноказати мртво тело детета." Харпаг посла своје најверније коњанике (копљанике), који видеше и закопаше чобаниново дете. Кир је расгао и напредовао, а прост живот код пастира пријао му је лепо. Био је весео као јагњенце на ливади, скакао је и играо се са другом децом. За цело нико није ни слутио, да ће тај весели дечак у кожуху поста.ти некад најсилнији

13 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Р РУБЕ-У)

краљ у Азији. Ова деца волели су га, јер беше веома весео и разуман. Кад су се год деца играла морао је он бити краљ. Један пут се са њима играо и син једнога чиновника (племића). Кир је опет био изабрат за краља и одредио је сваком посао. Син онога чиновника није се тео покоравати заповестима пасгиревог детета. Мали краљ није то хтео трпети већ увати то дете и изби га бичем по леђима. Кажњени дечко отрча своме оцу и плачући каза му, шта му је урадило пастирево дете. Отац отиде краљу са својим сином и потужи се на пастировог сина. АстиЈаг је хтео за љубав свога чиновника строго казнити Кира и заповеди, ди пастир дође са својим сином. „Како си се ти смео усудити да казниш сина једног мога чиновника," рече Астијаг Киру. „Господару", одговори мали Кир, „то сам ја учинио но праву. Деца из месга, међу којом је и овај био, изабрала су ме за краља. Сви су ме други слушали само је овај био непокорал и није ме поштовао. За то је и био кажњен. Ако сам ја тиме што рђаво, урадио ево ме иред тобом." Кад је дечко тако изговорио, Астијаг је одмах посумњао. Он је одмах видео, да дечко у лицу много личи на његову кћер, и да ни мало не личи на пастирско дете. „Ко ти је дао ово дете?" викну Астијаг пастиру. Пастир нремре сав од страха. Краљ плану од љутине и заловеди да одмах дозову Харпага. Кад Харпаг дође, краљ се показиваше благ и рече: „Кажи ми, љубазни Харпаже, јеси ли ти убио дете моје кћери, које сам ти предао?" Харпаг се уплаши кад угледа пастира код краља и виде, да се већ све зна. 0 тога он слободно све исирича како је било. Астијаг сакри своју љуп 1у и иоказиваше се да је весео, што је дете живо. За тим позва Харпага на ручак и замоли га да пошље свога синчића да се са Киром игра. То је обрадовало и Харпага и он посла своје дете, које му је било јединче. Али Астијаг заповеди да се Хариагов син убије и исече на комаде. Од