Просветни гласник

караптерне слике

детињег меса заповеди да се један део испече, а један укува. Еад је било на ручку, краљ и остади гости јели су јагњетину, а Харпаг је јео месо свога детета. Пошто су ручали запита га Астијаг: „Дакде, како ти је пријао ручак?" „Са свим добро", одговорн весео отац. Ераљ заповеди те му донетпе једну котарицу на дар, у којој је бида глава, руке и ноге његовог детета. „Познајеш ли дивљач, од којеси јео месо," упита краљ. Харпаг пребледи, стеже срце и не смеде се ни показати да му је криво. Он узе дар и рече: „Ове је добро што учини краљ." Али у себи се закле, да ее освети свирепом краљу. Астијаг дозва опет оне свештенике који су му сан протумачили. Они га умирише и рекоше му: „Твој се сан, о краљу, искунио, јер је твој унук већ био изабрат за краља. Добро је само, што је он у игри краљ постао. Сваки сан може се само једном испунити." Астијаг се обрадова, дозва Еира и рече: „Сине мој, ја сам теби велику неправду учинио, на коју ме је лажан сан навео. Но срећа те је сачувала. Оад иди у Персију. Тамо ћеш наћи другог оца и другу матер. Пастир и његова жена нису твоји родитељи." За тим отиусти он Еира, који се веома чуђаше свему томе. Ето, то вам је та чудновата прича о рођењу Еировом. У етаро време често су причате различне приче о рођењу великих и славних људи. Но сад ћу вам причити даље о Еиру. 2. Еад је дечко сгигао кући евојих родитеља у Персију и показао им се, они се зачудише и обрадоваше преко сваке мере. Они су мислили да је он одавно мртав. Еир се не могаше довољно наприповедати. Врло је често иомињао пастиреву жену, коју је веома волео. Али Асгијаг заповеди да његов унук са својом матером дође опет у његов двор. У Персији се Еир изучио војничким вештинама. Еад је дошао код деде свога, нашао је да се сваки само кити и украшава. Сам краљ белио је своје лице и руменио усне. Еир чим уђе у собу, притрча евоме деди, паде му око врата и викну: „0, тнто ја имам лепога деду!" „А зар је лепши него твој отац," упита га мати. Међу

из опште историје 417

Переијанцима је мој отац најлепши, али је међу Миђанима најлепши деда" одговори Еир. Старом краљу донаде се овај одговор. 0 тога обдари дечака богато, и од тада је морао за столом увек поред њега седети. За сголом Еир се чудио како је много јела са којима је сго од врха до дна претрпан. „Деда," викну Еир, „ти имаш много муке, док будеш сит, ако ти од свачега мораш јеети." „Је ли овде боље него код вас у Персији" запита краљ. „.Ја не знам," одговори Еир, „али ми се много брже и лакше наједемо. Нама је доста меса и хлеба па да будемо сити." Оа дединим дозвољењем подели Еир оно што је на столу нретекло слугама. Ови добише по нешто, само ништа не доби 'краљев љубимац, који му вино точи. „За што не доби овај ништа, који нам точи вино," запита краљ шалећи се. „За то што он нре тебе испија по пола пехара" (чаше) одговори брзо дечко. По том узе он лехар, нали вина и пружи га са свим учтиво краљу. „Оад мораш и ти вино пробати," рече му деда. „То нећу учинити" рече дечко, „јер унутра је отров, који сам ја ономад нри вашој гозби опазио. Еаква је то била страшна вика? Еако сте се дерали и смејали. Певачи су викали колико их грло доноси , али их нико није могао чути. Докле ете ви еедели, хвалили сте се вашом јачином, а кад сте устали, није нико могао да иде, већ ете падали. Ви вигае нисте знали да ете краљ, а они други нису знали да еу ваши подајници." „А кад твој отац пије, зар се никад не опије?" „Никад," одговори Еир. Због таквих и других елучајева, Аетијаг је све више волео свога унука. Он га нушташе да јаше и поклони му најлешпег коња, вођаше га у лов, и на кратко чнњаше све да га за себе задобије. Харнаг се такође радоваше младићу, али из другог узрока. 3. После неког времена Еир се врати у Персију и на екоро прочу се у целој земљи као највиђенији и најснажнији човек. Харпаг опет није лењствовао већ му је шиљао разне поклоне, да га за себе задобије. Један пут посла му једног зеца. Посланик који је зеца однео рече Еиру, да зеца расече кад нико пе види. Еад Еир расече зеца, нађе му у трбуху, па своје чудо једно писмо. У томе писму 53