Просветни гласник

420

КАРАКТЕГЦЕ СДИКЕ

ИЗ ОИШТЕ ИСТОРИЈЕ

их. Кад их је извукао на обаду и кад су оне око њега екакале, рече им он: „како сад умете да играте, а пре на моје звиждање нисте хтеде играти." Он је сматрао азијске Грке као уловљене рибе. С тога посла једнога свога војводу, који их покори под власг Персијанаца. Међу тим Кир се крену на велико вавилонско царство и нападе на Вавилон. Ту огромну варош са јаким зидовима није могао отети силом. Он је освоји лукавством. Једне мрачне ноћи кад су Вавилонци светковали некакав празник, заповеди он, да се вода реке Еу®рата одврати на другу страну, у друго корито. Тим је река постала плића, и војници су пловећи реком до појаса дошли до под зидове вароши. По том су ушли у варош изненада и отели је. Тако Кир за једну ноћ постаде господар вароши и целог вавилонског царства. Али он није био тиме задовољан. Иза каснијскога мора живеоје сиротан, али снажан народ, који се звао Масагети. Кир је хтео и овај народ покорити. Краљица тога народа, Томира, нуђаше га да се помире, али он не хте. Овуда побеђујући уЏ он у земљу, потуче Масагете и зароби краљичиног сина. У очајању краљица позва цео народ на оружје. Кирова војска беше тада потучена и сам Кир погибе. Расрђена краљица заповеди да Киру осеку главу, пајеонда замочи у суд нун крви са речима: „ Напи се сад сит, варварине." У неким историјама каже се, да Кир није погинуо, већ да је у миру умро и да му је гроб у нреетоници Перзепољу. II Камбиз После Кира постао је краљ његов еин Камбиз, који је наследио од оца вољу за ратовање. Кир је био покорио Азију, а Камбиз намисли да освоји АФрику. Најпре је ударио са големом војском на Египат. Он срећно продре кроз арабијску пустињу, која је као неки зид заклањала ееверни део Египта. Код вароши Пелузије дочекаше га Египћани које је предводио њихов краљ Псаменит. Египћани бише потучени и краљ са оетатком војске побеже у тврди град МемФис. Ову битку одржао је Камбиз на чудноват начин. Он је дао својим војницима више мачака. Кад они пођоше на Египћане набијади су мачке на копља и бацали у вис. Египћани бојећи

ее да не убију коју мачку нису смели ни гађати Персијанце. Камбиз посла одмах једну лађу Нилом и захтеваше да се варош Момфис преда. У своме гњеву Египћани уништише сву лађу и људе на њој. Тада Камбиз удари на варош и оте је. Краљ Псаменит са целом нородицом и многим знатнијим Египћанима донаде ропства. Њега су затворили у предграђе у једну кућу и ту еу га чувалИ персијски војници. Њих су мучили и кињили. Најпре су нослали краљеву кћер и многе богаташке кћери у најсиротнијем оделу, да из предграђа доносе воду. Девојке су плакале, а плакали су и њихови родитељи. (Јамо је Псаменит седео ћутећи, без суза, и гледећи у земљу. После тога Камбиз носла јединог Псаменитова сина и са њим 2000 најбољих и најодабранијих младића са кононцем око врата, да их евију погубе, наочиглед њиховим оцевима. Опет су они нроливали силне еузе, опет се чуо страшан јаук; само из Псаменитових очију не нође суза ниги се чу каквога гласа. Кад еу нрошли младићи, који су били на смрт осуђени, дође један старац, некад богат човек, друг н пријатељ египатског краља. Оад га је сгароет и сиромаштво натерало да по логору проси. Кад Псаменит угледа овога свога иријатеља, заплака се горко и викну га по имену. Камбиз се зачуди кад виде да тглаче за старцем, а није плакао ни за сином ни за кћерју, и запита га за узрок томе. Псаменит му одговори: „За несрећу свога пријатеља још имам еуза, али моја је несрећа тако велика, да ни плакати не могу." Камбиза дирнуше ове речи. Он заповеди да се његов син остави у животу; али то беше доцкан, јер он беше ногубљен најпре од свију. Камбиз задржа Псаменита код еебе и поступаше са њим добро. Али кад је доцније приметио, да он нотајшг буни Египћане против Персијанаца, заловеди те и њега погубише. Тако Камбиз год. 525. нре Хр. обори нресто египатских Фараона (краљева) и Египат постаде персијска област. После освојења Египта, реши се Камбиз да освоји Етиопију, која је јужно од Египта. 0 њеном богатству нричата су читава чудеса. Најпре отправи он посланике, да нрегледају земљу и да нитају етијопског краља, да ли пристаје, да се опријатељи еа