Просветни гласник

|;А1'ЛКТК1'11К СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

419

да човечији живот траје еедамдесет година и да се за то време много које шта нроменити може. Нико се не може нре смрти за срећног сматрати." Крез сматраше да Оолон није мудар, кад он не ноштује садашњу срећу, већ надаже да се чека крај сваком послу. Уа то не могаше он даље с њиме говорити. Па ипак он је убрзо искусио како је Оолон истину говорио. Он изгуби једнога сина, који је у лову нострадао, и имађаше само још једнога, који на жалост беше глув и нем. Но још већа несрећа догодила му се у рату са Еиром. Он крене нротив Кира силну војску. Али нре него што пође, носла људе у варош ДелФију у Грчкој. Ту беше храм бога Ааолона и свештеници су у њему предсказивали будућност. Он посла храму златне судове и друге поклоне и питаше шта ће бити, ако зарати ? Одговор је гласио: „Ако Крез нређе преко Калиса (реке), разрушиће велико дарство." Оад је он држао да му је победа сигурна. Он врло радостан изађе преко Калиса на сусрет Киру. Витка је била страшна, ноћ раздвоји борце, и ни једна војска не нобеди. Крез се врати у своју главну варош Сардес и заповеди да се војска распусти. Он је смишљао, да идуће године опет нанадне са још већом војском. 5. Али Кир није хтео толико чекати. -Једва је Крез стигао у нрестоницу Оардес, а Кир са својом големом војском од коњаника и пешака стиже под варош. 0 оружјем продреше непријатељи у варош и исекоше све што тамо нађоше. Кад један војник ненознавајући Креза хтеде га пробости, његовом најстаријем сину, који је био мутав, одреши се од страха језик и викну: „човече, не убијај краља," Тада одведоше Креза Киру. Као победилац заповеди^Кир, да Креза жива спале. Одмах је наложена голема ватра и Крез је метут озго. Кад га већ дим поче гушити, тада се несрећни краљ сети речи грчког мудраца и гласно повика: „0 Оолоне, Солоне, Оолоне!" Тај узвик чује Кир, па је хтео дознати, кога то Крез зове. 0 тога заповеди да га са ватре скину и да га преко тумача занитају, шта значи име „Оолон." Крез поћута неко време па ондарече: „Тим именом зове се један човек, којега савет желим ја [

свима краљевима, јер више вреди него све благо на свету". По том исприча он онај свој разговор са Солоном. Кира је то јако дирнуло. Он помисли да је и он човек и да међу људским делима ништа није постојано. 0 тога поклони Крезу живот и задржа га код себе као пријатеља и саветника. Креза је онаметила његова несрећа. С тога кад Персијанци пљачкаху лиђанску престоницу рече Киру : „краљу ! да ли ти могу сад казати оно што мислим или ћу ћутати" ? Кир му дозволи да каже пгга хоће. Тада га он запита: „Шта ће да уради она гомила војника ?" Кир одговори: „Они ће да онљачкају твоју варош и да однесу твоје благо." Тада Крез одговори: „Нити они пљачкају моју варош, нити односе моје благо, него арају тебе." Кир се томе зач] г дио и навали на несрећног краља, да му каже шта то значи. Тада рече Крез: „Твоји Персијанци нису искварени ни од нрироде ни богатством. Кад они задобију блага, ти ћеш им то узети, и они ће постати незадовољни. 8а то постави страже на све капије, да пљачкашима Одузму благо и да им кажу, да ће добити десети део. Они ће сада тиме бити задовољни, а доцније не. Ове речи врло су се допале Киру и он је урадио но савету свога нријатеља. Тадамурече: „Да ли имаш што год за себе захтевати ?" Крез одговори: „молио бих те господару, да пошљеш грчком пророштву моје окове и да га запиташ , да ли му је било нужно да вара своје добротворе ?" Посланици су отишли, али делФијски су свештеници одговорили Крезу, да га нису преварили. Једпо велико царство разорено је, а они нису ни казали , да ће бити разорено персијско царство. 6. После тога Крез је свуда пратио Кира, кадје год ишао у рат. По што је покорио готово све народе у Азији, хтео је још покорити Грке, који су живели на занадној обали. Најпре им је Кир понудио своје пријатељство , али они су то одбили. Тада им Кир даде да му одговоре на ову басну: „Био је један пут један рибар, који је дуго седео на обали и звиждећи звао рибе да играју. Али оне не хтеше доћи. Тада он узе једну мрежу и похвата 53*