Просветни гласник

390

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

3. Историје српске са Земљописом српскпх земаља; 4. Историје опште са општим Земљопнсом ; 5. Педагогике ; б Рапуниде; и 7. Јестаственице. Чд. 8. Питаља усменога испита истављају се на листиће, и то најмање по трп питања на групу. Њих саставља и на листиће бележи сваки наставник по свом предмету, пазећи да у њима исцрпе све оно, што је ученицама предавано: Л.истића мора бити бар три више него што има испитаница. Ради правилности ваља питања разредити тако, да на сваком листићу буде и тежих и лакших подједнако, а не обратно, само тешких и само лаких. Дан нре исиита одбор има сва питања изложена на листићима прегледати и учпнити своје примедбе на њих, ако их има. Чл. 9. На усменом испиту прозову се обично по две ученице, те докле једна одговара, друга се за одговор спрема. Тражи се од испитанице , да одговара сама и без помоћи са стране, и да одговори њени будујасни ц тачни. Прекидање испитанице од стране одбора може само онда бити, кад јој је одговор сумњив и погрешан и тада се може исправљати управљеним на њу питањима. Исто тако прекидање бива, кад је потреба да се говор о једној ствари закључи. Чл. 10. По правилу усмени испит једне испитанице траје четврт сахата. Ако испитаница није у стању одговорити на питања извучена на првом листићу, треба да то напред изјави, у ком случају допушта јој се вући по други пут ; не учини ли ово одмах, онда нема права на друго вучење листића. При давању оцене таквој ученици. која по друти пут извлачи иитања, имаће се то на уму, што први Јиут није одговорила на питања. Чл. 11. Одговоре испитаница белелге прописаним циФрама дотични чланови одбора, па по свршеном испиту, наставник предмета предлаже главну оцену испитаница, и та се оцена прима или одбацује већином гласова. Где су гласови подједнаки, претеже страна на којој је председник. Чл. 12. Ученица, која добије слабе оцене из три групе наука, одбија се од даљег полагања испита и упућује се на испит на другу годину-

Чл. 13. Практички је испит из рада у школи и из женског рада. Предмети, које ће кандидат нредавати и разреди, у којима ће предавати, бележе се листићима, и извлаче се као и код _\ сменог исиита. Предавање бива увек у школи од једног разреда. Чл 14. Листићи се раздају испитаницама на два дана пре цредавања ради спреме. Овакво предавање не треба да траје дуже од % сахата. Свака је ученица дужна ире почетка предавања предати одбору свој писмени нацрт за то предавање. Чл. 15. При школском раду оцењује се поглавито вештина у примењивању педагошких правала, а оцене се дају онако исто, као што је прописано за усмени испит. Чл. 16. Из женског рада треба свака испитаница да зна објаснити ове радове : плетење чарапа, хеклање, ша рени вез и кројење сваковрсног рубља и хаљина; а по потреби треба и да покаже како се ради. Осим тога дужна је свака исиитаница донети и показати свој ручни рад од носледње године. А која не би могла то да нокаже , она ће израдити један задатак који се у том времену може израдити , или показати на мустри образац тога рада. Оцене се бележе као и код осталих испита. Чл. 17. Еоја на учитељском испиту добије из свију испитних предмета оцену добар, проглашава се да је способна за. сталну учитељку ; која пак добије оцену мању од ове, може бити привремена учитељка. Чл. 18. Испитаница, која добије слабе оцене изједнеили две групе предмета , куда долази и рад у школи и женски рад, допушта се поправити испит из тих група после шест недеља, и ако га иоложи за оцену 3, прогласиће се да је способна за сталну учитељку. Чл. 19. Ео по овим правилима не положи прве годипе испит , може предстати за испит после године дана или најпосле после две године, па ако и тада не положи испит, нема више права на испит. Чл. 20. Свака ученица која иоложи учитељски испит, добија од Више Женске Школе сведочанство о свршеном испиту и оценама добивеним на том испиту. Сведочанство потписују : председник одбора, управитељка и пословођа Више Женске школе.