Просветни гласник

441

ПР0ЛОЗИ ЗА ПАЛКОЕТНОЛОГИЈУ СРПСКИХ ЗЕМАЉА

Ту се већ находе и она камена оруђа, што их је г. Хошман описао и пресдикао. У овим нрилозима описиваћемо предмете из преисториског бављења, људи у српским земљама. I БИт из Прањана (Слика 1. и 2.") При обрађивању неке нове науке готово понајтежа ствар јеете израда терминологије за нредмете, што у њен обим спадају. Тешкоћа је у толико већа, у колико су сами предмети мање познати. Међ палеоетнолошкин стварима находи их се досга, чија употреба није добро позната и о којој поетоје различига мишљења. 0 тога су многе једнаке и сличне ствари добијале разлиџ чите називе, према погледима научњака, који су их описивали. Тако су и предмети налик на овај што ћемо сада описати добијали различна имена: „чекић", „иијук а , „дворезна-сикира", „чекиК-сикира", „чекиИ-иијук" и т. д. Г. ХоФман је сличник предметима из Ресаве и Нишаве дао ова четири имена: „келт", „секирче", „чекиИ" и „чук." — То најбоље доказује колико су научњани још мало сагласни у мишљењу о употреби оваквог оруђа. До скора се мислило да су то неке алатке, па су им се и давала имена ирема данашњим сличним алаткама. Али се у најновије доба научњаци почињу слагати у мисли, да су овакви предмети служили једино као оружје за напад и одбрану. Французи их сада зову „саззе-Ше" — Ја сам у Даничићеву речнику нашао реч ба т, која ће, чини ми се, понајбоље доликовати оваким инструментима. „Ва1;јеиорсе 8к> ^о<1 сипе зе ис1ага, (а шје озко <1а 8е пјт зцесе, пШ 811ав1;о 4а зе шт ћо(1е) "— вели Даничић. Реч ова има неколико значења, а на првоме месгу означује негдашње оружје, као синоним с топузом и буздованом. Други њени синоними у нашем језику биће: кијак, кијача, кила, буџа, ајдамак. Ја ћу употребити реч бат, а не другу коју, из више разлога: 1) за то што је стара, иа за стари предмет сходна, 2) што је општа, па може да обухвата све варијанте нредмета изражене у поменутим синони*) Како ове, тако и све остале слике које се спомињу у овом чланку, долазе на крају ове свеске израђене на особитом листу. Ур.

мима, 3) што јој корен у неколико саозначава употребу сгвари коју именује. Најзад она је већ у овоме смислу употребљена; јер Даничић цитира из ВезјеЛе кгзћ. 92.-ову реченицу: „N6 ћцазви росе^ак Аги&о^а огигја 1шап 1за1а 1 81ара." Држећи да се овде мисли на првобитно, преисториско оружје, задовољан сам што нећу бити први који ћу реч баг употребити у овоме значењу. Бат, који је на сликама 1. и 2. представљен, нађен је у атару прањанском на обали Каменице, што испод Каблара утиче у Мораву. Великој школи послао га је г. Оветозар Јеремић парох прањански, који се бави проматрањем природе и старина у својој околини. Инструменат се овај и по облику и по материјалу разликује од оних што су нађени у Ресави и Нишави. Они су са једнога краја клинасги, а са другога зарубљени. Овај прањански бат клинаст је са оба краја; само му се на једноме крају врх изломио, те тако сада врхови изгледају неслични. Прелом је тај сасвим скорашњи; биће да га је учинио онај, који се први за ствар заинтересовао, да би видео од каква је камена начињена. Дужина је њена сада 12 см. а била је 3—4 м.м. већа. Оба су краја нодједнака; код ресавског и нишавског бата крајеви су неједнаке дужине. Крајеви су завршени на Форму клина, који има од прилике 1 см; а висина цела износи 4 см. Висина дакле опада од средине ка крајевима. Тако исто опада и ширина; ова је у средини 4.3 см. а на крају се камен завршује као клин. Али крајеви нису оштри, као што би се могло очекивати; у опште се овакви инструменти не завршују осгрицом. Рупа, кроз коју је пролазило држаље, правилно је цилиндрична. Пречник јој је 1,65 см; разлика у пречнику измеђ горње и доње стране без икаквог је значаја. Овај је инструменат значајан, што по средини има као неки гребен, који га је ојачавао; ово се не находи често на сличним предметима. На приложеним је сликама та особина прањанскога бата нрилично изражена. Материјал из кога је ово оружје истесано јесте нека еруптивна стена са гранитоидном структуром. Иста је састављена из двојаких минералних зрнаца, која су готово у подједнакој мери у овоме агрегату;