Просветни гласник

ПРИЛОЗИ ЗА ПАЛ.ЕОЕТНОЛОГИЈУ СРПСКИХ ЗЕМАЉА

445

једни су плавичасти, а други тамно зелени; први I су од Фелдсната а други ће бити од амФибола. По томе је, дакле, овај бат од диорита. II Бат из Крагујевца (Слике 3. и 4.| При копаљу темеља за неки димњак крагујевачке тоиоливнице нађен је, на неколико метара дубоко, у земљи овај комад каменог оружја, што је предсгављен на сликама 3. и 4. Ту је само половина од инструмента. Каква је била друга полутина — то се не зна; може се мислити — да је била као и ова. А ова је, као што се из слике види, на шорму клина или сикире. Површина јој је лепо углачана. Крај је само клинаст, а не л отнтар. Ова полутина бата дугачка је 5 см., висока 3,5 см., а дебела 3,6 см. Једна јој је страна — ваљда доња —• нешто ужа од друге. Рупа за држаље цилиндрична је, са пречником 1,5 см. На слици 4. представљен је попречни пресек по средини овог инструмента, од ирилике баш онако како је исти преломљен. Ту се види да унутрашња површина рупе није глатка већ избраздана. Ово помињем за то, што се не сећам, да сам у палеоетнолошким збиркама овако што видео. Рупа се код оваквих инструмената отварала помоћу песка. Нрво би се ударом начинило мало углубљење тамо, где треба да буде рупа; у ту би се јамицу метао песак са водом, пак се шиљком од дрвета или кости вртило у том углубљењу, те би се вртењем песка наједао камен. Операција је та трајала, наравно, врло дуго. Да би се рад убрзао и олакшао, рупа се ночињала вртети са два краја. 0 томе имамо доказа у недовршепим примерцима, што се у неким збиркама находе. Још се брже рупа вртела, кад се место пуног шиљка употребљавала цев од трске или шупља кост. Тиме би се бушио само један прстен, у коме је остајало цилиндрично једро од будуће руие, све докле се операција не би свршила. Ово нам сведочи један недовршени примерак бата у бечкоме музеју. Крагујевачки је камен морао бити бушен са крупним песком, који је остављао траг по површини

рупе. Ја бар не знам друго објашњење за што је иста површина овако исцртана. Овај је инструменат истесан од камена, који је састављен од разних, врло ситнозрних минерала; тамне је и загасите боје. Чини ми се, да је то пешчар са више споредних састојака. Инкрустација калцита што се на њему находи, доказује, да је морао стајати дуже времена у води. III Бат из Зеиуиа') У брегу изнад Вемуна нађен је један комад од каменог бата, чија је полутина могла имати око (ј см. дужине. И та једна полутина, што је имамо, доста је искварена. На место првобитног клинастог врха сада постоје 3—4 нљосни, које су ностале доцније, трењем овог камена о други. Нрелом по средини ненравилан је, али се ипак још познајеједан део дувара од цилиндричне рупе за држаље. Тај је дувар, — на супрот ономе што видесмо код крагујевачког инструмента, — сасвим гладак, тако да се прилично и сјаји. Ово долази не само од тога што је природа камена друкчија, већ зар и зато, што се при бушењу рупе употребио много финији песак. И површине овог оружја јесу глатке и по мало сјајне. Бисина му је 5,5 см. а дебљина у средини, од прилике, толико исто. У опште су све димензије доста подједнаке. Не знамо каква је била друга полутина овога бата; али судећи по Форми и дименсијама нолутине, коју имамо, рекли би да су оба краја била подједнака. То је био потежак и прилично зденаст, али лепо углачан камени буздован. Камен је тежак, црн, једар, тврд, хомоген. У њему се састојци не распознају. Колико се голим оком може пресудити, овај је инструменат од базалта. Већ у овој малој збирци од пет преисторијских батова, можемо се уверити да су они грађени од разноликог материјала. Од куда је материјал за њих добављат и јесу ли оруђа грађена близу до меета

[ ) Колико се сећам, неке преисториске ствари што су у Земуну на1>ене послате су у Беч.