Просветни гласник

446

где се сада находе шш су доношена из даљине — то је тешко питање, које ће се постепено будућим истраживањима разрешавати. Сви ови камени батови из Ресаве и Нишаве, из Прањана, Ерагујевца и Земуна спадају у неолитску епоху т. ј. у епоху гдачаних камених оруђа. Г. ХоФман је рекао за инструменат из Нишаве, да принада падеолитској епоси. Међутим, инструменти који нису ни мадо глачаии, који су просто тесани и кресани, изгледају сасвим друкчије. Што овај нишавски није нотпуно гладак већ по мало рапав, узрок је што је већ по мало нагрижен под упливом атмоСФере и воде, у којој је дуго стајао. Инструменат оне Форме и онакве израде као што је нишавски, није се нигде за време палеолитско могао израђивати. IV Чекић из Земуна Првобитни чекић јесте парче камена или облутка, које је човеку свуда при руци било. Што је тврђи камен, то је боље служио као чекић. 0 тога је најчешће употребљаван кремен и кварцит. Али су и комади других разноликих стена служили за ломљење камена. Камени су чекићи врло прости. То су округласти иди четвртасти комади камена, који су се непосредно у руци држади; они се нису ни у какво држаље углављивали. У земунскоме брегу нађен је један четвртасти комад од диоритичне стене, што ће бити иди сам диорит или амФибодит. Форма му је коцке, чије су ивице и рогљи затупљени ударањем овог камена о друго тврдо тело. Пада у очи, дајесе чукалонајвише једном зоном ивица и пљосана, те су оне јако и изедене, а две наспрамне површине, по којима су прсти камен држали , нису тако ударцима искварене. Интересантно је да се на једној страни овога камена налази углачани олук, као траг од рупе за држаље на бату. Судећи по томе могли би цомислити, да је ова ствар парче од поквареног бата; које је иосле као чекић служило. Међ преисторијским чекићима находи их се више, који су од сломљене сикире иди другог кога каменога инструмента.

V Тестерица цз Врежине (Слика 5.) Ову је ствар, 1878. године, нашао г. ХоФман у нишавскоме шљунку код Врежинскога Врода, заједно са „сикирицом", коју је у својој расправи описао. Она је од кремена. Дугачка је 2,6 см., широка при дну 1,3 см., а дебела у средини 0,3 см. Вероватно је да је некада била дужа но што је сада. Доња јој је површина готово једноставна, по мало извитоиерена. Горња страна, која је на слици представљена, састављена је из више неједнаких, уздужних површина. Крајеви су затупљени. Обод је рапав, по мало рескаст; ове неједнакости произведене су само са горње стране предмета, а по доњој сграни обод није ретуширан. Да обод није ни мало рескаст, ивице би биле оштре и ствар би могла служити као нож. Овако каква је служила је као тестерица, којом се могло стругати дрво и кост. Потребу ову подмиривао је човек ирвобитним оруђем од камена, које му је за разне цели служидо. За време палеолитско није било нарочите алатке за ову потребу. У неодитској епоси израђиване су праве тестерице од камена. Оне су већином од кремена, али има неких и од опсидијана, јасписа и кварца. Обод им је рескаст, и то обично само с једне стране, као што је у наше горњо-врежинске тестерице. Неке су биде угдављене у дрвену дршку, а друге су годе у руци држане. Тестерице су обично дугуљасте и танке, као и ножеви од камена; само еу бочни ободи код ножева оштри, а код тестерица су навалично израпављени. По моме мишљењу ова тестерица из Горње Врежине датира из неолитске или робенхаузенске епохе. Овом приликом хоћу да приметим нешто о употреби назива „палеолитска" и „неодитска епоха". Под првом се разуме обично онај део камене периоде, када су људска оруђа бида просго тесана, ломљена и кресана а не и глача.на; ау другој, неолитској епоси камена су оруђа и глачана. Палеолитска се периода подудара еа кватернерном иериодом, а неолитска са почетком данашње периоде. Али не треба помислити да су све алатке из неолитске епохе угдачане. Напротив, већина каменог оруђа из те епохе није углачана, већ само кресана. Глачане су