Просветни гласник

447

само сикире, длета и батови, а остали предмети, као ножеви, брадве, тестере, сгреле, џилити, копља и т. д. нису глачани. По томе се не треба чудити што ову ствар од кремена из нишавске долине стављам у неолитску епоху, ма да ни мало није вештачки углачана. Оправдање за ово сваки ће наћи кад је упореди са сличним предметима из других земаља. VI Агршак из Бора (Слике 6. и 7.': На сликама 6. и 7. нредстављен је један старински људски производ, што је нађен на вису ТилФароша, код Вора у црноречком округу. То је, као што се види, конични котур са рупом у средини. Пречник му је 5 см., а висина 2,5 см; нречник рупе износи 0,8 см. Овај је инструменат направљен од дрне земље помешане са песком, судећи по релативној чврстоћи рекао бих да је смеша та печена. Сличне направе употребљаване су у преисториско време као замајци за вретена. И ова је зар из оног преисториског времена, када је човек већ умео прести и ткати. Још се и данас слични прешљени од окомка, косги или дрвета употребљавају по кашто да се вретену даде потребна тежина. VII Тег из Голупца (Сликв 8. и 9.) На Дунаву код Голупца нађен је колутасти камен, који је на сликама 8. и 9. у природној величини представљен. Он је, ка,о што се види, у Форми јако стињеног сшероида са цилиндричном рупом у средини. Истесан је из печене глине, која се код Еостоца у знатној количини находи. Не може се поуздано рећи нашта је овакав

камен служио. Мени се за сада чини највероватније да су га рибари употребљавали да затежу пређу, кад се у воду спусти, на место данашњих оловних куршума. VIII Та^рдани и.1 Лаблака Из Заблаћа, села у срезу трнавском, близу Чачка, донео је г. Панчићу године 1880. један сељак пуну шаку груменчића од ћилибара, који су сви били нробушени, што доказује да су били на врвци нанизани и о врату ношени. Ђирибар је овај црвен и трошан. У повећим комадићима таква је само периФерична маса, а једро је жуто и доста чврсто, као штб је обични ћирибар, што се данас употребљава. То је доказ да црвени ћирибар постаје постепено из жутог. Груменчићи ћирибара из Заблаћа врло су разне Форме. На свима се познаје да су обрађивани, да нису онакви као што су у природи нађени, да су свуд около глачани. У томе глачању добили су исевдо-полиедарске облике; округлих зрнаца нема. Рупице су бушене већином по средини, у правцу на.јмање дебљине зрна; али има и нримерака, који су у правцу дужине пробушени. Ћирибара има по мало свуда где се находе слојеви лигнита, што је од смоластог дрвећа образован. У Орбији лигнита има врло много, али се нигде још није зрно ћирибара нашло. У осталом, и у другим земљама јужне и средње Бвропе, ћирибар се добављао са стране, са обала балтиског мора где се прво почео вадити и као украс употребљавати. Одатле се после ширио по Евроии, продирући постепено у јужне пределе. Код нас је дакле донесен доцније но у друге крајеве. Низ ћирибара, што је у Заблаћу нађен, биће из најмлађе палеоетнолошке епохе. Београд. Априла, 1883. год.