Просветни гласник

КАРАКТКРНЕ слике ИЗ Оћштћ ИСТОРИЈЕ

ласка сунца, едектрицитет достиже највећу меру , за тим опада непрестано имадопре ноштоће се супде родити или сести , електрицитета је најмање. Преко дана овако се мен-а електридитет: максимум је око десет сати пре подне, а минимум око два сата после нодпе; но други пут достигне елекмридитет свој максимум око десет сатн у вече, а минимум око два сата ИЗ јутра. Ово мењање електридитета у тесној свези стоји са мењањем влаге у ваздуху. Да има електрицитста у ваздуху, даје се нознати оснм номоћу извесних сирава још и но појанама у којимасе он јавља, а то су: северна светлост која се види у иределима близу нолова , муња, гром н грмљавипа. Не задржавајућн се код северне светлости и промене елевтридитета за време буре, да видимо како се дознало да Је мун.а и електрична варнида једно исто. Још Ото Гсрик вцдео је електричну варницу најире слабу на онда сие јачу, док доктор Вал не доби ирло јаке варниде из једне велике шиике смоле; ту појаву сравнише одмах са муњом и нађоше како се у многоме слаже нуцањ код варниде са нудњем који ностане у облаку иосле муње. Но на томе је оетало све до 1752. године , када Американац Франклин, близу ФиладелФије, иусти један змај, коме- је у канапу уплео једну металну жицу, да скупи електрицитет из облака н да га снесе на земљу. М зајнста змај је збирао из своје околипе електрицитет, спроводио га на земљу и Франклин је из сваког места канана могао нзвући варницу. Оваке

исге варннде прелазе и из једног облака у други као муње а њнхов се п\цањ чује као грмљавина. Ирема томе лако се може схватити да муња и грмљавина постају у исти мах ; но онда за што мн чујемо грмљавину додније, тек пошто видимо муњу? Просто зато, што ми муњу видимо оног истог тренутка кад и постане, јер се спетлосг нростире огромном брзином, а грмљавнну или пуцањ те велике електричне варнице чујемо зато ДодНије шго звук прелази само 340 метара усекунди а треба Му некоЛико секунада док из облака до!>е до нас. Ако је облак висок 1700 Метара над земљом, ондаћеМо грмљавиау Чути тек нет Секунада после Муње. Али кад одскочи варница, онда се чује самоједан п\цањ; зашто се дакле после једне мун е не чујесамо један пуцањ , него читава поворка пуцњева које називамо грмљавином? То долазн отуда, што се пуиањ који посгаје од муње наишав иа околне облаке одбија, а то одбијање чујемо ми као грмљавину. Гром није ништа друго до муња, која је постала између облака и земље. Грмљавина ностаје кад електрицитет из једног облака иређе у други , а кад се по неки облак снусти тако ниско да му је ближа земља но ма који облак, онда његов електрицитет, његова варница скочи на земљу и то је гром. Гром удара обично у тела висока и електроноше, јер она својом висином већ стоје ближе облаку но друга ниска тела, а електрицитет пређе најпре у оно тело које му је најближе и које најбоље нроводи електрицитег. (НАСТАВИЋ.Е СЕ)

КАРАКТЕРНЕ СЛИНЕ (по јк. јЗ, (НАС' ДРУГИ ДЕО СЛИКЕ ИЗ ГРЧЕЕ ИСТОРИЈЕ I Ликурго 1. У Пелоионеау, на обали реке Еврите, налази се варопг Шиарта. У сгаро време, Шпарта је била главна варош у области Лаконији , ц била је врло велика. На неколико стотина година (1109) нре Христова рођења, освоји Даконију са Штартом грчко

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Ј 1 РУВЕ -у) ВАК) нлеме Дорјани. ') Народ, који је дотле ту живео, направише робовима, и назвагае Илоти, Илоти су радили земљу и служили Дорјане. Дорјани су имали два краља. Али они нису праведно поступали са оним људима, што су их покорили. 0 тога су Илоти често устајали на оружје, да се ослободе, али су Ј ) У старо време код Грка су била четири главиа племена : Дорјани, Јонци, Еолци и Ахајци. Та четири племена прозвата су тако због тога, што се прпча да су постала од четири човека: Дора, Еола, Јопа и Ахаја. Прва двојица била су синовн, а др)га двојица унуци неког старог владаоца Јелина,