Просветни гласник

456

их Дорјани савлађивали, па после су их још горе мучили. Једном се нобунише грађани противу својих краљева с тога, гато су врло строго с њима поступали. У тој побуни убије еам себе један од краљева. Место њега постаде краљ његов син, који је имао млађега брата Ликурга, Ликургу на скоро умре брат. Сви су мислили, да ће Дикурго постати краљ. И доиста он поче управљати у Шпарти. Али на скоро сазнаде да је његова снаха трудна. Он одмах објави, да на престо треба да дође његов синовац, који ће ее тек родити, а он ће бпти само његов намесник. Ликургова снаха била је неваљала жена. 0 тога је понудила Ликурга да је узме за жену, а дете, кад се роди да убије. Да би сичувао дете од смрти, Ликурго замоли краљицу, да преда њему дете, да га он убије. Чим се дете родило, пошље га крлљица Ликургу. Код њега је баш тада било доста људи на ручку. Ликурго узе дете у руке и радосно викну: „Шпартанци, ево вагаега краља." Тада метну дете на краљевску сголицу и назове га Харилајем, атозначи: народна радост. Сви који су ту били зачудише се, како је Ликурго поштен и правичан човек. Кад се то прочуло по Шпарти, сви су хвалили Ликурга и обећали су да ће га слушати док не порасте мали краљ. Његова снаха хтела ее осветити, што ју је он нреварио. С тога је свуда говорила , да се Ликурго претвара , но да ће он убити младога краља , чим добије згодну нрилику, и да ће сам постати краљ. Кад је то Ликурго чуо, било му је веома криво, па с тога смисли да иде из Грчке и да се дотле не врати, док му синовац не порасте. 2. Ликурго седе на лађу и најпре оде на острво Ерит. На томе острову живели су Грци од племена дорског, као и у Шпарти. Они еу имали врло добре и ираведне законе, па је Ликурго хтео да види, каки су ти закони и како народ тамо живи, Са Крита отпутова он у Азију и Мисир, да види и тамо како народ живи и какви су му закони. Где год је нашао што год добро, све је бележио, да би доцније могао написати добре законе за свој народ. Ме!)у Грцима, који су живели на Криту, највигае му се допало, што сав народ живи врло просто.

Код Грка, гато су живели у Малој Азији, није му се допадало гато живе раскогано, али је код њих нагаао Хомирове песме. ') Ликургу су се те песме тако допале, да је се иостарао да се препигау, да их у Грчку понесе. Те песме много су помогле Грцима који су живели у више малих државица, те су видели да су браћа међу собом. Мало доцније ; Грци су те песме распросгрли свуда но свету. Док је Ликурго овако путовао, у његовом народу били су често немири и свађе. Сви су видели да нема правде и да нема добрих закона. Једни су се били преко мере обогатили, а други су сиротовали, робовали и гладовали. 0 тога су Шпартанци више пута гаиљали људе да нађу Ликурга, и да га позову, да им он паиигае законе и да заведе правду у народу. Ликурго пристане и иоврати се у Шпарту. Али нре него што би почео иисати законе, он оде најнре делФијском храму, да запита нророгатво, гата ће му оно казати. (Отари Грци веровали су у пророштва. Најважније пророштво било им је у ДелФији. Нигата важно нису хтели почињати да раде док не нитају пророгатво.) Он најпре принесе богу жртву па уђе у храм. Свештеница, која је у томе храму прорицала, овако му рече: ,0 Ликурго, ти си дошао моме благословеном храму, важном и драгоценом сведоку небеских обиталаца. Сад се мислим да ли да те поздравим као бога или као човека. Ја мислим да си ти бог, о Ликурго!" То су му свепгтеници објаснили овако : Бог Аполон ') прима његову молбу, да нанише добре законе, и дозвољава му да изради добар устав, бољи од свију осталих. 3. По пгго Ликурго доби одговор од пророштва, отпоче свој иосао. Али најпре каза својим пријатељима, какве он законе мисли да напише, и они сви пристадоше на то. Једног јутра он наоружа тридесет најбољих људи, да би се осигурао од оних, који би се противили новим законима. Кад је његов синовац, краљ Харилај, видео наоружане људе , он је мислио, да је Ликурго устао на њега, па побеже у А ) Хомир је Грк, који је спевао јуначка дела старих Грка, као што је код нас Вишњић спевао бојеве са Турцима. 2 ) Грци су веровали у више богова, а Аполон био им је бог над боговима.