Просветни гласник

ЗАПИСНИК Г.ЈА1Ш0Г ПРОСВВТНОГ САВЕТА

435

II Министар иросвете и црквених аослова , писмом од 11. Маја ПБр. 3465, сироводи Просветном Савегу на преглед и одену „ Немачку Граматику * од Малине. Уиућује се на преглед Ст. Д. Поповићу и Ж. Симпћу. III Писмом од б. Маја ПБр. 3467., спроводи министар иросвете и црквенцх иослова „Басне од Крилова* у преводу протојереја Живојина ЈовичиКа. Пошто је ове басне Просветни Савет једном нрегледао у рукопису и тада нашао, да се не могу згодно употребити за покдањаље ученицима о исиитима, чему их преводидад намењује, одлучено је: Да се Баене Криловљеве у преводу протојереја Живојииа Јовичића не откупљују о државном трошку. IV Прочитано је писмо министра иросвете и црквених иослова од 6. Маја ПГ>р. 3511., којим спроводи Просветном Савету на оцену сведочанства Јакова Смодлаке, који се моди за суплента гимпазије. Упућује се наставном одбору. V Министар иросвете и црквених иослова, писмима својим од 4. и 9. Маја ПБр. 1:492, 3546 и о629. спроводи Иросветном Савету молбе Стевана МилинковиКа, Доситија ОбрадовиКа н Матије Златичанина , учитеља, који моле да им се уваже године службе које су провели на. странп као учитељи. Све ове молбе с уверењима упућују се Ст. Д. Половићу и П. Никетићу. VI Пошто је арх. Нестор услед свог новог положаја престао бити члан Главнога Просветнога Савета, а г. арх. Н. Дучић , но молби, разрешен од дужности у дисциплпнском одбору, то је Главни Просветни Савет изабрао за члана наставнога одбора Ст. Д. ПоаовиЛа, а за члана дисциплинског одбора др-а Л. СтевановиКа. VII Ст. Д. поиовиЛ прочитао је следећи извештај П. ЖивковиКа о поправкама које је Радован Пејић извршио у својој алгебри : „Главном Просветном Савету Прегледао сам по ново дело: „ Алгебра ио Халеру Халерштајну, др-у Ашенборну и другим аукторима, за средње школе и самоуке иревео и ирерадио, Радован ПеиЛ ирофесор математике у гимназији крагујевачкој" , и према одлукама Главног Просветног Савета од 19. Марта. ов. год. СБр. 48., часг ми је одговориги ово :

I Г. Иеић није ни једну погрешку поправио према мом реФерату, јер 1., Ја сам у том ре#ерату доказао, да се образац ј/°±уг= |/±+±у*з ± не може употребити у § 174, да се дакле овај § изостави сасвим; а г. Пеић га задржава, па и доказује. Али како? Он узима, да овај образац постоји, па ако је добар, онда и после квадрирања обе његове стране, мора једна страна да буде равна другој, и тако налази, даје н десна страпа његова равна а+1 7 6 , као што је и лева равна а+ V1} — дакле је образац добар. Али се г. Пеићу, који уме да води рачуна о томе, шта ће „отреснији ученик" казати за доказ тог и тог правила и т. д., овде некако свиди, да је пробитачно прећутати мишљење таквог ученика, кад се буде запитао: али откуда испаде на једаннут ова.ј образац |/»±уг= ± 2., Ја сам у том реФерату доказао, да закон исказат у § 218. његове Алгебре, може послужити при решавању једначина само тада , кад се једначина не множи са изразом, који би у себи садржавао иеиознату, јер у протсвном случају не добијамо идентичну једначину са датом; а г. Пеић, дајући и сам важност овој мојој напомени, каже, да њој није место у § 218 него у § 244. Али је ово мишљење г. Пеића погрешно, јер § 218 требао бп у самој стварн овако да гласи: „Корени какве једначине неКе се ироменити, ако се обе пене стране иомноже са истим од нуле различним и неаознату не садржавају&им бројем " — дакле непознату не садржавајућим бројем. И да је г. Пеић ову моју напомену овако разумео (т. ј. као што се мора разумети), онда не би дошло до некакве „снаге једначине", или што је још горе, до закључка: „да се једначина множењем не да сломити а даје савити." Да, овакво се савијање „плаћа главом т. ј. постаје нула", јер у математици нема савијања. Остале моје напомене у том реФерату г. Пеић не прима као што се види из његовог нисма господину Министру нросвете и црквенпх послова) „Просветни 55*