Просветни гласник

468

0 школ.ским штедионицама

у аима, што се даје закључити по величини дечијих удога." До истог се искуства дошдо и у Белгији нарочито код родитеља, којн раденичкој класи нринадаху. У Генту је учествовало не мање већ 1200 породица, и тако је, вели Федхерб , тнме штедња пресађена у крило породице. Родитељи долажаху учитељима да распитају о цељи и суштини нове устанопе и беху одмах за њу задобивени. Јошједан прпмер, да штедљивост деце утиче повољно на родитеље , даје нам Карине Шретер, учитељица. у Темишвару , негдашња протикница , а садања (од како су школске штедионице уведене у Угарској) најватренија поборница: Одмах у иочетку, прича она, пошто су уведене штедионице у нашим школама, приметих, да једно врло сирото дете уштеђиваше дневно но 10 крајцара, дакде према њему доста знатну суму. То ми паде још више у очи, пошто мати тог детета пре неколико недеља дође к мени и мољаше ме за пар старих ципела да би дете могло у чему у школу долазити. На моје питање , је ли тако сирота , при свем том што мужа има , да пе може свом детету једне ципелице купитн, одговори ми да има мужа, којн у једној Фабрици ради ^и 60 крајцара дневно зарађује, али на жалост не излази из механе, и да се она и дете издржавају само тиме што она прањем заслужи, но да сад никакав рад не може да добије пошто се често побољева. Тпм се сад чињаше мени још негшјмљивије тако велико штеђење детиње, па с тога наредих да његова мати дође. Она дође и са сузама пуно радости потврди оно што дете тврђаше т. ј. да је њен муж једном при добром расположењу обећао детету да даје дневно једну крајцару, да себи јабуку купи. „Не* — одговори дете — „ја ћу ту крајцару у штедионицу уложити* и разложи оцу цељ штедионице, колико дете веК беше у стању да то учини. Веома значајно, допаде се расиикући та идеа и зановеди детету, да свако вече долази код њега у Фабрику, он ће му увек од своје наднице један „сексер" давати. Свако вече, причаше жена даље, шиљала сам девојчицу тамо, и увек је добијала речени „сексер", а често, вели, кад је помрчина, и дете само пустити не момогаде, долажаше он заједно с њом , и често не излажаше више тога вечера из куће, и даваше ми надницу да му вечеру снремим. Јуче изјави, штавише, да му код куће боље прија но у механи , где само сланине могаше добити, а већи део на вино трошаше. С тога што могах внше труђах се око вечере, а дете му се умиљаваше. Најзад поче да у вече никуд из куће не излази и једном рече да и они треба да штеде, јер је срамота да мало дете може себи јабуку да одрече, а он, матори коњ, све што има на вино даде. Од тог доба, вели, све иде добро, укућије мир, као код сваког уредног домаћина.

Да је увођење школских штедионица имало повољног утицаја на родитеље, показује та околност. што се сума улога и код других штедионица знатно увећала са увођењем школских штедионица. Тако у државној штедионици у Брислу, пре увођења јнкол - штедионица, износила је сума улога и то у 1806. г. 2,645.115 Фр., а 1867. 7,569.651, а одмах после увођења школ. штедионица порасла је та сума ито: 1868. г.на: 12,965.257, 1869. г. на : 13,578.455, а 1872. г, на: 18,210.109. У Генту од суме која је 1867. године износила 25.470 Фр. попео се улог 1868. на 58.100, дакле 100"/ о . Од 120.000 становника 14.000 имало је у рукама штедионич. књижица, док је међутим за то време у целој Белгији, која броји 5 милиона, имало само 100.000 њих штед. књижица, јер још нпсу биле у целој земљи уведене школ. штедионице. Пошто су школске штедионице од користи , како за појединца, како са економске, тако и с моралне стране, то су оне тим посредно и држави од највеће користи, јер јој стварају ваљане грађане. Па кад је то тако, то онда настаје питање, да ли држава треба да се лати организације истих ? По нашем скромном мнењу то је могуће на два начина : обавезним путем и обећањем материјалне потпоре. Обавезпо увођење било би по нашем мњењу штетно но даље развиће школских штедионица; с тога је само онај други начин за препоруку , по ком држава сноси трошкове око штампања нужних Формулара и других администратмвних потреба. Прво је нужно задобити учитеље за ту установу , а никако пм то обавезно не налагати, већ оставити њиховој драгој вољи ; највише што се при том учинити може, јесте обећање од државне власти, да ће им то за преноруку служити. Рекох, учитеље ваља најпре зздобити за ову уставову, јер од њих зависи хоће ли она постићи оне благотворне последице , које се од ње очекују ; а осим тога, њима већим делом лежи на срцу бољитак народног благостања. Као и свака идеа и ова мора пре свега сама себи нут да прокрчи, пријатеље и поборнике да стекне. Она не може од богзна каквог великог значаја бити , ако се од стране учитеља не буде изводила са пуно воље, љубави и енергије, а не силом министарске заповести. Успех, дакле, зависи потпуно од учитеља. Они могу много постпћи, ако се с вољом лате те ствари и при том увек помишљају, да тиме потпомажу народно благостање. Уведу ли се једном у нас штедионице, онда пре свега ваља објаснити учнгељима важност школских штедионица и увођење истих препоручиги им. Жзбегавати ваља обавезно улагање, већ се само ограничити на објашњавање цељи, користи и суштине установе.