Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

437

=зт(х +-27г)=$т(ж-ј-47г)= ; нити пак о симетричним , као х^-^-ху-^-у 1 ; и т. д. Као што се види, г. Неић је Функције израдио врло површно — онако, као за сећање, а не као за ирво упознавање са Функцијама. 10., Код „Факторијале и Фукултети" требао је г. Пеић да протумачи образац IV. А°^ =1 (§ 4.), као и то, да из појма Факултета сљедује 1'=1Ч', и 0'=1°11=1 (§ 5.), јер све ово ваљда сљедује из израза а(а+еГ) (а+2аГ) [>-(-(«- 1)сГ]. Али како? Код биномијалног сачинитеља а(—1) (»-^) («-"+!> 1. 2. 3 п (§• 6.) требао је напоменути, да је сума из првог чинитеља бројитеља и именитеља («4-1), из другог бројитеља и именитеља такође («4-1) дакле, даје и из иоследљег чинитеља бројитеља и именитеља опет («-1-1), јер тада нема никакве тешкоће, да се напише бројитељ тог сачинитеља, кад се само упамти његов именитељ. [Нејасиа примедба §.(3. отпада]. Овде, при извођењу закона за биномијалне сачинитеље (§. 7.) вредноје споменути, да је г. Иеић покушао у неколико да изведе метод , који сам препоручивао за целу Алгебру. т. ј. да се увек из циФреног примера долази до општег закона. 11., Код „науке о комбинацијама" г. Пеић долази са великим напором, после тешкогитрудног разлагања, како код пермутације до броја свију размештаја без и са повторавањем т. ј. до обрасца „ N1 Р («, 1>, с ..)=п ,и , (") дгрг I « Р у I п\ и т I «, Ђ, С... ј = а ..р» у..;' тако 0 К0А ва Р и ЈациЈа без с са повторавањем до образаца „ЈУ У=п I* 1 ", и (") т т , N У'~п " ; као и код комбинација Међутим било би (-) све ово много јасније и разумљивије, кад би се после пеколико примера из различног броја саставака ирелазило на општи случај. 12., 0 рачуну вероватноће казато је тако мало, да би слободно могло изостати и оно што је казато. Али, како овде изложене примедбе , изузимајући оне о Функцијама, не задцру у суштину саме ствари, то је овај одломак из алгебарске анализе у главноме добро израђен. III Ово дело, и ако се не може нримити за школску књигу : 1., што нема утврђеног паставног програма из Алгебре; 2., што г. писац није поиравио метод излагања и доказпвања математичких правила; и

3., што није ноправио погрешке, које су му из мог црвог реФерата познате биле; ипак због доброг избора у материјалу, због краткоће и јасноће, опширности и специјалности, тачности и истинитости у изради овог материјала (поред мојих реФерата), као и због многих примера и задатака, могло би ииаче заузети лепо место у нашој — сиромашној литератури математике. 30. Априла, 18оЗ. год. У Београду.

Ј 1етар ј ПРОФЕСОР РЕАЛКЕ,

ЈК ивковић

Председннк Д. НашиК предлаже: 1. Да г. Пејић треба непремено да усвоји примедбу реФерента о суровом биному и о промениједначине кад се помножи с новим кореном. 2. Да изосгане све о Функцијама из алгебарске аналнзе, а да се ђацима има дати појам о Функцијама и променљивим количинама коднеодређених једначина. 3. Из науке о комбинацијама да изостане наука о Факторијелима, а да остане комбиновање у ужем смислу, пермутовање и варирање; 4. Да отпадне рачун вероватноће.

После овога објашњења Главни Просветни Савет одлучио је: да се Алгебра Р. ЛејиКа може примити као школска књига, пошто је писац поправи ио иримедбама г. Димитрија Нешића. Писцу се има дати ио 60 динара по штампаном табаку. VIII Мих. ВалтровиК реФерује да је одређени одбор израдио нрограм и правила цо којима ће се испитивати кандидати за учитеље цртања н лепог писања. За тим је Валтровић нрочитао најцре правила а за тим и нрограм. Обоје је Главни Просветни Савет примио с врло малим изменама : I ПРАВИ1А О ПОЛАГАЊУ ИСПИТА ИЗ ЦРТАЊА СЛОБОДНОМ РУКОМ И ЛЕП0Г ПИСАЊА Чл. 1. Кандидати који желе иолагати испит пз цртања слободном руком и лепога писања, имају се тога радн иисмено јавити министарству просвете н црквенпх послова. Уз пријаву приложиће сведочанства од школе у којој су се учили цртању и леиом нисању, даље сведочанство о своме владању и занимању за време нроведено ван школе и кратак онис свога живота, из којег ће се моћи видети ред и правац њиховог