Просветни гласник

490

ЕЛЕКТРИДИТЕТ И Н.ЕГОБА ПРИМКНА

онако исто, као кад би у нрвој електроди струју наизменце нронуштали и прекидали. Дакле, сасвим је све једно, да ли ћемо ми струју у нрвој електроди ирекидати или настанљати, или ћемо иак ту ирву електроду само лриближавати и удаљавати од друге, дејство ће бити истоветно : увек ће се у другој електроди иојавити индуцирана струја. Водећи тачнијег рачуна и о једној и о другој струји, дошло се до ових закона: Ако употребимо јаку струју што индуцира, онда ћемо и индуцирану струју добити опет јаку и то тим јачу у колико је индуцирајућа струја јача. И обратпо, ако је струја што индуцира слаба, биће и индуцирана слаба. Другим речима: индуцирана струја аојачини сразмерна је са струјом што индуцира. Друга врста индукционог електрицитета зове се магнсто-индукција и оснива се на односу који ностоји између магнета и електрицитета, који је однос први нут нронашао Ерстед , а даље развио Фаради и Араго. Дански Физичар Ерстед , у Еопенхагену, приметио је године 1820. да кад електрична струја пролазн норед магнетске игле (која стојн мирно у свом магнетском меридијану), онда игла скрене из свог положаја. Пролазила струја испод или изнад нгле или у наоколо око ње, увек ће игла скренути. Скретање игле било је разно према томе да ли струја пролази изнад игле или испод ње, и да ли и у једном и у другом случају тече струја са севера на југ или с југа на север. Струја која иде изнад магнетске игле, а правцем с југа на север, скренуће иглу онако исто као и струја што тече испод игле, али иде правцем са севера на југ. Магнетска игла кад је у миру показује једним својим крајем север, а другим југ. Кад тако умирена игла скрене, онда северни пол иде десно (нрема истоку) или лево (према западу) и од струје зависи да ли ће игла скренути десно нли лево (наравно северни нол). Ерстед је нашао овај закон за ту ствар : онај иол изнад кога долази одречна струја скреће на запад, а онај испод кога долази струја скреће на исток. Амиер је то откриће Ерстедово прихватио и поставио извесне законе како ће се окретати магнетска игла, кад око ње обилази струја извесног правца. Не унуштајући се у излагање тих закона, споменућемо да му је то у исти мах дало иовода да мисли да између галванске струје и магнетизма постоји неки однос и тако изнесе нову теорију магнетизма, тумачећи привлачну снагу магнета са електрицитетом. Пошто су опити Еретедови а и Амперовн довољно иоказали однос између електрицитета и магнетизма, ваљало је покушати да ли ће електрична струјаимати ма какав уплив на она тела која се могу памагнети-

сати (т. ,ј. на гвожђе н челик); другим речима да ли ће се моћи та тела намагнетнсати електричном струјом, онако исто као и каквим магнетом. Први који је у том смислу чинио опнте, био јс Француски Физичар и астроном Араго, којп дознаде, да се са електрнч ном струјом може намагнетисати и мекано гвожђе и челик. Он је спроводну електрпчну жицу замочио у гвоздене опиљке и вндео је да се ти ониљци иахватају око жице, док кроз жицу пролази струја, а одмах отпадну кад се струја прекине. Из тога и из других опита се дознало да се опиљци намагнетишу и да је сваки опиљак мали магнет којп се са другим таким истим магнетом привлачи и држи те направе око бакарне електроде праву цев, која није са електродом у тесној вези, јер се може по њој кретати горе доле. Као год ти оииљци од гвожђа, тако се исто могу намагнетисати и гвоздене игле, које остају магнетне све дотле, док струја кроз електроду пролази; че личне игле задрже магнетску снагу и пошто струја престане. Кад се снроводна електрична жица неколико пута омота Око једне гвоздене шипке, па секроз жнцу пропусти струја, гвоздена шипка намагнетисаће се и биће магнет све дотле, догод струја пролази кроз жицу обавијену око шипке. Чим пак струја престане, и шипка внше није магнет. Као што на сваком магнету има северни и јужнп пол, тако исто покажу се та два пола и код ове намагнетисане гвоздене шипке, но да ли ће један крај бити северан или јужан пол, зависи од тога како је жица омотана око шинке и којим правцем иде струја. Жица се може обавити око шипке на десно или на лево, и онда у нрвом случају струја иде онако као што се креће казаљка на сату а у другом, код жице омотане на лево, струја тече противним правцем кретања казаљке. Ако струја пролазн кроз жицу омотану на лево, онда ће се онај крај шипке, код кога улази струја, намагнетисати северно, а ако струја тече кроз десно увијену спиралу, онда на крају на ком струја улази постаје јужни нол. Оба пола, и северни и јужни јавиће се па магнету <;амо онда, кад се жица омота око целе шипке у једном смислу, а ако се жица до половине шипке омота у једном (рецимо десном) смислу, а од половине у другом (левом), онда ће на оба краја намагнетисане шипке постати један исти пол (јужни). Као шго рекосмо, кад се у омотаној жици око меканог гвожђа прекине струја, онда ни гвожђе није више магнет и такав магнет који траје само дотле док око њега нролази струја, а престане чим се сгруја прекипе, зове се темиорерни магнет. Међу тим, код