Просветни гласник

ЕЛВКТРИЦВТЕТ И ЉЕГОВА ШЧШЕПЛ 491

некпх врста гвожђа, а још боље код челика, магнетнзам остане и носле пошто се струја ирекине и такан магнет аове се аерманентан , који је опет врло раздичан према нрироди гвожђа и челика. Код меканог гвожђа је врдо сдаб а код тврдог чедика само се мадо раздикује од темпорерног. Кад имамо врдо јаких едектричних струја, можемо добити и врдо јаких магнета, и цри томе није нужно да цео комад гвожђа иди чедика омотамо ашцом, него тек само неке дедове. На едектричној издожби је Француски проФесор Фпзике Жамен издожио магнет који је носио терет од 500 кидограма. Јачина тако нанрављеног магнета зависи од јачине струје, од броја увијутака жице, од шнрине тих увијутака, као и од ведичине обдика и природе метада који хоћемо да намагнетишемо. Едектричном струјом наирављени магнети за раздику од нриродних магнета зову се електромагнети. До сад се нисмо обзиради, каквог је обдика она гвоздена иди чедична шипка коју нравимо магнетом. Међу тим дознадо се да је боље да ту шипку не узмемо нраву, него да је пресавијемо тако да изгдеда као коњска потковица, јер је такав потковичаст магнет најјачи. Још напред смо споменуди да је Ампер нашао да између едектрицитета и магнетизма постоји некп однос, а то смо посде и доказади показав како се са едектричном струјом могу намагнетисати неки метади као на пр. гвожђе и чедик. Кад дакде струјом можемо да направимо магнет, онда дади ћемо моћи са магнетом да изазовемо у спроводној жици едектричну струју ? Ако то буде, онда је потпуно доказано, да између едектрицитета и магнетнзма ностоји известан однос, који се на сваком поЈаву те две снаге опаж.к У самој ствари тако и бива; ако око комада меканог гвожђа омотамо спроводну жицу, и то гвожђе направимо магнетом, одмах ће се појавитиу омотаној жици едектрична струја, па се после неће јавити све дотде. док мекано гвожђе не изгубп сноју магнетску снагу. Дакде струја у омотаној жици постаје само онда кад се мекано гвожђе намагнетише и одмагнетише, иначе не, као год што је индуцирана струја постајада само онда кад се струја што индуцира настављада и онет прекидада. И ова струја што у спроводној жици изазива магнетизам, зове се индукциона, и то магнето-индукииона струја. Постајање водта-индукциопе струје сасвим је сдично са постајањем магнето-индукционе струје, јер у првом сдучају постаје индуцирана струја тим што се она што индуцира врдо често ирекида и наставља, а у другом тим што се магнетизам у меканом гвожђу час прекида а час оиет наставља.

Но ми смо видеди да не морамо ирекидати и настављати струју што индуцира иа да изазовемо индуцирану струју, него можемо само ону електроду кроз коју пролази нндуцирајућа струја прибдижавати и удаљавати од оне електроде у којој хоћемо да пробудимо индуцирану струју. И у том погдеду се водтаиндукција сдаже са магнето-индукцијом, јер и овде можемо магнет само прибдижавати и удаљавати од сироводне жице, па да у њој изазовемо индуцирану СТ РУЈУ• Овако изазивање индуциране струје прибдижавањем и удаљавањем магнета много је боље и дакше; зато се пндукциона струја тако и добија увек. Приближавање магнета ка електроди у којој хоћемо да пробудимо индуцирану струју и удаљавање од ње, може бити споро и брзо, и најзад помоћу извесних махина, које ћемо доцније описати, тако брзо, да се прекидање струје и не онажа те изгдеда као да у електродц тече непрекидна индукциона струја , коју струју можемо као и гадванску употребити на оио на шта хоћемо. Овако добијање едектрицитета је најдакше а и са најмање трошка, с тога је тако добијепи електрицитет свуда и унотребљен. 4. Термоелектридитет Прва врста едектрицитета постаје тре.њем, друга хемијском реакцијом , трећа магнетским уаливом , а четврта, о којој ће сад бити говора, иостаје усдед тоалоте. Још док се Водта борио иротнву Гадванија, дознао је да кад се додирну само два разна метада, да се онда рађа електрицитет, ади је мисдио да то додази усдед додира њиховог и то му је био један од најглавнијих раздога којим је оборио Гадванијев животињски едектрицитет, јер је мислио да је електрицитет у жаби постао просто услед додира бакарне жице о коју је жабу обесио и гвозденог бадкона. Ми смо видеди да је у том случају постајао едектрицитет не усде 1, додира два метада, већ усдед хемијске радње. Но Волта је у низу својих опита дознао, да и онда кад се само два метада додирну, постаје електрицитет, дакде и кад нема влажних жабљих мишпћа, нити пак влажних сукнених котурова, као у његовом стубу, којн бп могди да изазову хемијску радњу те да усдед ње ностане струја. Како је могао Водта да добије едектрицитет и онда кад је додиривао само два метала ? Кад се два разна метада додирну, може струја и иостати и не постати; с тога ни Волта није у свакој нроби са металима могао да добије електрицитета. Ако су оба краја метада на једнакој температури, онда нема електрицитета, а ако је један крај топлији а други хладиијн онда ће се увек едектрицитет јавити кад пх додирнемо. Јер, кад су оба краја остала 62*