Просветни гласник

492

једнако загрејана, онда се при њиховом додирујавља н у једном и у другом једнака количина електрицитета, иа се та два електридитета нотру. На против, кад је један крај топлији а други хладнији, онда се у њима, при њиховом додиру, пробуде разне количине електрицитета и ношто се сад не могу узајамно нотрти, ми сувишак можемо да опазимо нашим спра вама за то. И код Волте се у једној проби јавио електрицитет, кад је додирнуо два метала, а другој није, кад је случајно један крај метала био топлији а други хладнији , но он сам ни.је знао од куда то долази. Први пут је то дознао Сибек године 1823. Он је узео једну плочицу од внзмута, па је на њој залемио једну пресавијену бакарну иантљику на оба њена краја. Испод бакарне пантљике, а навизмутској плочици, наместио је магнетску иглу , која ће показати да ли је у бакру и визмуту постала струја у след њиовог додира на залемљеним местима Кад су оба додирпа (залемљена) места била на једној температури, струје није било, нити се магнетска игла кретала из свога правца, но кад је једно додирно место загрејао, одмах је игла скренула, а то је знак да је у бакру и визмуту постала струја. До истог ће се резултата доћи, кад се једпо додирно (залемљено) место не загрева, као мало час, него се хлади, а друго се остави у својој првашњој темнератури ; јер опет оба додирна места неће бити подједнако загрејана, дакле опет ће се јавити струја. Из тога следује да кад год се два разна метала додирују у двема тачкама, да ће се увек јавити електрична струја , кад су оба та додирна места разно загрејана и на топлијем месту идеструја од визмута ка бакру, а на хладнијем од бакра ка визмуту. Овај топлотом пробуђени електрицитет зове се термоелектрицитет. Магнетска игла све дотле остаће скренута од свог црвашњег положаја , до год су ова додирна места разно загрејана, јер ће све дотле непрестано струјатн електрицитет кроз оба додирна метала. Но не треба мислити да ће се струја' јавити само онда кад се додирује визмут и бакар, него увек кад год се ма каква два метала додирну и једно се од додириих места загреје јаче а друго слабије. Тако је Сибек нашао да термоелектрична струја може постати ц између никла и месинга, платине и олова, злата и иридијума и т. д. Не само чисти метали него и поједине смесе метала, легуре. могу дати термоелектричну струју, кад се и са њима поступи онако исто као и са чистим металима. Тако на пример , кад се легура од 1 дела визмута и 3 дела цинка додирне са легуром од 1 дела

антимона и 3 дела бакра , постаће термоелектрична струја, као и кад се додирну и разнозагреју додирна. места од 1 дела визмута и 2 дела олова са легуром од 1 дела антимона и 3 дела олова и т. д. Бекерел је чинио мало другојаче пробе у том смислу ; он је пачинио читав ланац одразних металазалемивши једно за друго бакар, гвожђе, платину, бакар, калај, гвожђе, сребро, бакар, цинк, сребро, злато и на крају опет бакар. Сва залемљена места оставио је на температури 0°. само не оно место, на коме су била таква два метала, која је хтео да испита, како се понашају према електрицитету. Тако на пример, кад је загрејао залемљено место између калаја н гвожђа за 20°, а сва остала оставпо на температурп 0°, добпо је термоелектричну струју, као и да нема у ланцу оних других метала. Термоелектромоторска снага (или јачина постале термоелектричне струје) зависп од температурске разлике оба залемљена места, и у колико је та разлика већа, у толико је и та снага јача. Еад је та температурска разлика мања, онда је термоелектромоторска снага сразмерна тој разлици температу рској на залемљеним местима. На пример , ако се једно залемљено место одржава на температури 0°, а друго се загрева на 10°, 20°, 30° и т д., онда јачина струје стоји као 1:2:3, т. ј. ако је температурска разлика два, три или више пута већа, и пробуђена термоелектрична етруја биће два три или више пута јача. Али ако температурска разлика залемљепих места износи 50° и више, онда та сразмерност више не постоји, а нарочито на то уплинише и сама природа употребљених метала Тако се дознало да у колико се једно залемљено место већма, загрева , и у место што би требало, да и термоелектрична снага расте, она напротив опада па је најзад и нестане, као год да су оба залемљена места на истој температури. Кад се саста.ви цинк и злато, онда термоелектромоторска снага расте до год темиературска разлика износи 70°, но ако је та разлика још већа, онда је струја све слабија и на 150° је равна 0, т. ј. онда нема струје, ма да је једно залемљено место на 0° а друго на 150°. Са температурском разликом мења се и цравац термоелектричне струје ; на пример , кад се залеми цинк и злато, онда до 150° температурске разлике иде струја од злата у цинк, а на150°је сасвим нестане, на ако се једно залемљено место загрева и нреко 150°, онда се струја јави опет . али сад иде од цинка у злато, а не као први пут. 5. Животињски електрицитет Електрицитет, као општа ириродна снага, није се ограничио само на неоргански сиет, већ, пошто ностаје свуда где се год мења молекуларна равнотежа