Просветни гласник

ЕЛЕКТРИДИТЕТ И ВЕГОВА ИРИМЕНА 493

тела, јавља се и на тако званим „живим" телима, на биљу и животињама. Да електрицитет може да постане и у каквој биљци, те да и она показује знаке електрицитета, лако ћемо разумети кад се сетимо начина постајања оне врсте електрицитета коју назвасмо „галванизмом." Тамо смо рекли да се електрицитет рађа свуда где год се деси ма каква хемијска радња, па како само растење и живот биљке и није ништа друго до непрекидна хемијска радња, онда ће очевидно и том нриликом као и сваком другом развити се електрицитет. Биљка непрестано преко дана прима кроз лишће угљену киселину (С0 2 ), па је под упливом дневпе светлости разлаже у кисеоник и угљеник, и већ при том разлагању хемијском постаје електрицитет. Кисеоник биљка испушти напоље, а угљеник задржи за себе, па са елементима прави друга једињења, која су њој потребна; и при оваком хемијском слагању елемената развија се електрицитет. Том приликом кисеоник се увек наелектрише положно, а тела која са њим могу да се једине показују на себи електрицитет одречан. Биљка -ушјим кореном између осталога највише усише воду, која дошав до лпшћа исиарава ; и при том испаравању воде постаје електрицитет. Према тоше биље развија електрицитет вршећи разне радње које су им потребне за опстанак; течности којих има у ткањима биљним, као што су разни сокови, својим слагањем и разлагањем нроизводе електрпцитет онако псто као кад цинк и бакар замочимо у какву киселину. Ти сокови у биљу, ношто су разне ирироде, да.ју и различан електрицитет. Они који су више кисели, производе електрицитет положан, а они више алкалски , електрицитет одречан ; ти се електрицитети могу опазити , јер скрећу магнетску иглу за 10°, 15° па и више. Срж неких биљака показује електрицитет положан, а спољашња кора одречан ; дакле у биљци струја нде од спољашњости ка унутрашњости. Таква пста струја постаје и између земље која је положно наелектрисана и стабла или грана које показују електрицитет одречан. Код разног биља развија се разна количина електрицитета, према бржем нли споријем хемијском раду У њој, а и према спољним упливима, на пр. одступња влаге у атмосФери, температуре и т. д. Утоплимпределима је живот биља много бујнијп и развијање електрицитета јаче, а за то даје доказа и једна биљка која се зове „рћуМасса е1ес1пса» која развија т&ко јаку електричну струју , да кад је се човек дотакне, он осети потрес. Некесебпљке чувају од травождера горчином својих сокова, друге трновптим стаблима, а ова — електричном струјом, јер сваку животињу која

нокуша да је поједе, тако иродрма да се више никад не сети да је дирне. Но и живот жнвотиња није ништа друго до непрекидан низ хемијских и механичких радња, и онда басмо се могли запитати да ли има и електричних животиња као што има електричпог биља ? — Има, јер се електрицитет ризвија и кад раде хемијске радње и у животињском телу, па и у човековом — јер има и електричних људи. Осим тога, што се при хемијским радњама у телу животињском развија електрицитет, код неких животиња, као што су : гимнота или електрична јегуља, торпедо или електрична раја, и т. д. има нарочитих органа , који развијају електрицитет и то толико да могу њиме да убију мање а и веће животиље, те тако изгледају као да су прави електрични апарати. Тих врста риба има у рекама у Америци и сваки их се чува, јер кад су одморне и нагомилају већу количину електрнцитета могу да убију и човека. Ми ћемо се задржати код тих електрачних животиња да видимо на којп начин електрицитет у њима постаје и до које се јачине може нагомилати. Знамо да је Галвани тумачио да грчење у жабијим мишићима долази од животињског електрицитета, на је с тога обратио велику пажњу на све оно што бн ишло у нрилог његовом мишљењу. Тако је он дочуо да у Сенегалу и Римини живи електрична, риба торпедо, па је сам путовао тамо да се увери и да испита те електричне рибе. На изложби електричној међу историјским предметима био је и један бележник Галванијев у коме се палазе неке белешке о то.м предмету , које је он бележио на том свом путу. У бележнику се налази да је он 1-1.. 1(3. и 17. Маја 1795. године био на Сенегалу а 19. Маја у Римини где се задржао само два дана. Али не треба мислити да је Галвани први знао за електричне рибе. Још Платон и Аристотело спомињу неке рибе од којих се добија потрес кад се ухвате. Разни их народи зову разним именима. На обалама средиземног мора зову их трембла, у јужној Америци трембладор, у неким земљама мађијске рибе, „крамифиш." Арапи имају за њих реч иааг!, што ће рећи аотрес. Најпре Реди, а за њнм његов ђак Љремцини иснитали су и пронашли електрични орган у тим рибама. Л-Оренцини вели : ако се један живи торпедо мете међу мртвом другом рибом, она ће оживети, чим их се тор^ педо дотакне (1615. год.). Валш је 1772. године нравио нробе са торпедом као са каквом електричном машином. Џон Деви и Флоријан 1827. године дознаше да кад се двема спроводницима саставе леђа и трбух такве рибе, онда се добија електрични варница.