Просветни гласник

еарактерне СЛИКе ив оиште историје

493

електрицитета нема, на ма и остао остали део мозга. Дакле, тај четнрти режан. је средиште електричној радњи код риба. Ако се надражи десна страна тог четнртог режња, радиће онај део електричног апарата што је с десне стране кичме, а ако се надражи лева страна режња, онда ће само леви део апарата развијати електридитет. Вредпо је обратити пажњу још и на нрироду тог електрицнтета код електричннх риба. Са електрицитетом. који се добије ма из које електричне рнбе, (гимноте, торнеда, електричног сома) могу се разлагати извесна хемијска једињења, као и са галванском струјом ; тим електрицитетом може се нробудити и индукциоии електрицитет у суседној жици; њиме се може памагнетисати мекано гвожђе као и са галванизмом. Још једна врло важна ствар нада у очи код тих електричпих риба. Ако у једном резервоару пмамо више електричних риба, рецимо гимнота, па међу њих метемо неколико риба других врста, гимноте ће их својим електрицнтетом на мах умртвнти ; али ниједна гимнота неКе страдати од тог електрицитета, а међу тнм не може се узети да гимноте нису добиле електричне ударе од других гимнота, пошто су са њима биле измешане. Из тога излази ова врло важна ствар, да се гимноте могу служити својим електрицитетом било у пљачки било у одбрани само нротив риба и животиња других врста, али не могу наудити ништа једна другој.

Природњаци су тежили да растумаче ту појаву, но није им баш са свим испало за руком. Има више теорија по којима се то објашњава, но понајвероватнија је она што је поставио Ди Боа Рајмон и Штајнер, која се састоји у томе : да тело гимнота и других електричних риба теже нроноси електрицитет но тела других жнвотиња. Но ни та теорија ннје без мана, те тако то најтеже питање у тој ствари није још на чисто изведено. *) Но не само код риба, већ има и људи код којих се могу оназити електрични појави, а то нарочито у сувим иределима, па били они топли или хладни. У Еанади се не ретко могу наћи људи, који кад принесу свој палац ка лампи светлећег гаса, на мах је упале електричном варницом која им из палца одскочи. Таквом се особином одликује и американски физиолог , нроФесор Кемонд , који о томе сам пишеу својим медицинским делима. Мичинеон нрича још занимљивије ствари; у западном делу централне АФрике, десило му се да је у љутинп ударио бичем једног Африканца и у тај мах је из тела црнчевог одскочила варница. После је дознао да је тамо то врло обична ствар. Хоће ли се на црнчевом телу развити електрицитет или не, зависи од расположења његовог, јер кад се не раздражи и не наљути, нема варнице. Најзад да споменемо да има и неких инсеката којп ноказују на телу електричне појаве. ( нлстави-кк се).

КАРАКТЕРНЕ С/1ИКЕ (по р.. јЗ,

VI Темиетокло 1. Ова храброст Грка на суву била би увалудна пред безбројном Ксерксовом војском. Али међу Атињанима, уз којо су пристали и остали Грци, беше један човек, који је увиђао, да они Персијалце могу победити само на мору. Томе човегсу прииада слава што се Грчка избавила. Њему је име Темистокло. Јога као дечко Темистокло беше жив и досетљив. Није ни ма,ло марио за детињске игре. Неирестано је спремао неке беседе, у којима он, као бајаги, некога брани или тужи. Један пут му је казао његов учитељ овако: „Ти, дете, нећеш бити обичан човек, него ћеш бити или врло добар, или врло рђав!"

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ РРУБЕ-У)

Није имао никако воље да учи какву ветптину или науку, која служи само за задовољство. Нарочито није волео музику. Један пут му у другатву дадогае цитру, да на њој нешто одсвира. Он баци цитру и рече: „Ја нисам учио да свирам у цитру, али ја мислим да бих умео створити државу да буде велика и славна." Једнако се бринуо, како ■ ће постати славан човек. Еад су Милцијада сви хвалили и славили, он је гаетао замигаљен. Избегавао је весела друпгтва својих пријатеља и изгледао је врло жалостан. Еад су га занитали , за гато се тако променио, он је одговарао : „Милцијадова слава не да ми да спавам." *) СћагЈез В1с1ге1 — »1^63 роЈззопз ^вс^п^иез^, Пеоие бсгепНГгс^ие 1881. Ј? 19,